Delo

370 Д Е Л 0 из својега популарног списа Ее1зеп шн! ^ео1о^18сће ХМегвићапееп 111 Ви1§апеп Одсљак о бнљном свету израдпо је Веленовски, чија је Флора Бугарске године 1891 иубликована. Још крстоносци иомињу чувену 8П\-а Вч1§аие, кроз коју су пролазилп од Дунава до Тројанових Врата Алп всћ у половннп 16 века наилази ритер Дерншван да је земљиште нзмеђу Софијо н Пирота голо Садањи већи комплекси шумски лредстављени су на руској картн; из њо се види да су велике просторије Бугарске без шуме. Најниже равнице у Бугарркој, око Дунава, Марице, доње Тунџе и ушћа Камчлје, заузете су врбом, јелашиком и тополом. Брда н брегови су иод жбуњем п шумљаком (шумалак, госталак, храсталак, балталак) који је у противности ирема горп а парник шпанском макпзу. Но долинама нзмеђу Балкана и Средње Горе расте орах (веома расирострт), брест и храстови у луговима (карија). Кестенова, којих тако много има јужном супадином Шара, има и око Казанлика, Правих огромнпх шумских комнлекса има на Рилу и Родопи. Дубови н букве су главно дрвеће, кониФере ретке и ограничене само на највише врхове. На Странџи, Средњој Гори, Витошп, Осогову и т.д. нема кониФера. Бнљни су појасеви најбоље познати на Рилу. После дубова долазе букве измешане са липама, па онда јасике: око 1000 м. иочпњу четинари и то до 1300. помешанп са буквама и јасикама. Внсинска је гранина шума око 2000 м. а навише настају суватн. Долазп одељак о статистици становништва, за тим расматрањс о становнишгву по народностн, верп н конФесијама. Пнтересно је да и у Бугарској пма кретена у дубокпм долинама Рила н на Ј II Витоше. За нас морају бити интересна саопштења о Шоповима п Торлацнма, који иоказују како су иогрешна наша схватања о њима. II ако ова имена немају везе са дпјалектом остају необјашњиве многе и физичкс и духовне особинс, којима се становништво у западноЈ Бугарској одлпкује од осталог. Разбацане су по Јиречековој књизи примедбе, које, сабране, дају целу серију врло важнпх особина, којима со одликује становништво западне Бугарске и које се никако не могу објаснпти само њиховим географским иоложајем. Становништво живп по сслима са растрканим кућама, које састављају мале или колибе. Општпне су састав.љене нз таквих колиба (Но&ув^ет). Овај начин насељавања влада у планинским крајевима. Код нас се о раштрканнм селпма не би могло роћн да су ограничена на нланинске предело. — Права села са кућама јодна уз другу много су више распрострта. Пма п прелаза. Између Рахова, Ломиаланке п Р>иднна су троглодигска села са иодземннм становпма, које зову бурдељнма. Овн су бурдељи, по Тулн, којп је детаљно описао такво једно ссло код Ломпаланке, у лссу. Бароши су од два тпна: нсточн.ачког (Рутчук, Казаплик н т. д.) и средовечног (Трново, Габрово, Котел, Брацигово, п т. д)