Delo

Н А У Ч Н А X Г 0 II II К А 371 Интересни су подаци о башгованлуку, којем јс легло у околији трновској, у.Басковецу; њнме сс, поГешову, баве 12000 душа н ирнвређују годпшље 3'/, милиуна динара (левај У двема се областима поглавнто ироизводи трандаФил и прави трандаФилово масло (ружично уље) ; око Казанлика и Карлова се ироизводи годишње 2 '/.2 милиона ока ружнчна цвега а од Пештере до Станимаке, северном суподином Родопс мање. Свега се ружина цвета иронзводи 3'/2 милиуна ока. Од домаће индустрије се ироизводи аба, од које ираве „облекло“ за тим шајак, који је сличан тиролском лодну. Гајтан се такође нзрађује, мутаФџплуку је центар у Панађуришту. Рударска терминологија бугарска упућује на Гнмљане н Сасе Тросква се каже бугарски згорија, за тим се често чује реч утман Испиралишта злата око Родоне, особпго у околини Неврокопа позната су још пз средњовековних нзвора; у њима има помена о златарнма или мпјанџима. Испирају злато по Топионици, Палагрији, Ј. од Витоше (по речицама), у иотоцпма око Берковице п Когела за тим Брезника, Дупнице п Ђусгенднла. Гвожђе је нспнрано веома много, и то су у овом делу Балканског Полуострва била четири центра: 1. Област између Гостивара, Тетова ц Кичева у Македонији, у којој је град Железница (Демир — Хисар). 2. Област између Биначкс Мораве и Струме ; центар је Власина ; пзредне сскпре и оружје власинско хвалн у 17 веку турски геограФ Хаџи КалФа. У блнзини Беле Паланке (Еете51аиа) био је Јусгинпјанов кастел Ееггапа. 3. Пределп око Рила, Пернна и Родоие, са најважнпјом рударском самоковском облашћу, за коју је добиван гвожђевит песак нз Пскра и његових нрнтока. 4. Малп Самоков. Галенпт је вађен у рударској областп око Осогава, о којој Јнречек вели да је нродужење/?) рудне областп Новог Брда и Кратова. Гннс се добија код Старе Загоре. Мрки угаљ екснлоатише држава и то кад Мошина на горњој Струми (свега 600 т. поткопа) Солница има код Анхиалоса (6390) и Балчика (135) н дају годишњс 10—15 милиуна килограма соли. Врло су лепо обрађени оделпш о комуникацији, трговпнп, литературн, просветн и новпјој исторнји Бугарске. 12. N о V 1 1ј а 2 а г и п (1 К о 8 8 о V о (1)аз а11е ВазсГеп). Ехпе 81шИе тК етег Каг1е. Мг1еи. 1892. 1—158 стр. Кад кроз ошсе, којп су намењени науци, ировирује иолитика, онда онп никад немају спгурне научне вредности. Мн пх морамо читати с неповерењем и прпмати оамо оно, шго нзгледа као несумњивр. Его такав је п овај спис. Кроза њ’ на много места нровирујс политпчка тендснцпја. Ми ћемо то на другом месгу нстаћи и показатп више. Кад 24*