Delo

372 Д Е I 0 овоме додамо, да се зна пнсац љен (аустриски, дипломатски чиновник), алн да се хтео сакрити, онда још више улива неновсрсње према овој књизи. Писац је пропутовао пределе, које је оипсао. То се види на много места. То даје и већу вредност овој књизи Ну писац није геограФ од заната, те огуд оно што баш долази у геограФију и ннје пзрађено како ваља. У свом „ГеограФСком ирегледу“ оппсује планпне п њихове гране шаблонски, онако како су стотинама пре њега радили. Послс таквог оипса ми знамо онолнко исто о њима колико и пре, осим њихова имена Јасно се впдн, да је у етнограФСком и административо-полнтичком одељку писац оирезнији, те су му ти одел,цп много бољи. Разуме се, да се овде дала нрилика, те да се види његова полнтпчка тенденцпја Прнмера радп он нам не казује број становништва, како је то већ уобичајено, ио народности, већ по веронсповестн. Србе и српско пме пгнорпше. Да тако мпслимо даје пам иовода још и његово ратовање. протпву већ усвојеног и правилног имена Стара Србија, и предлаже Рашка. Вели: то је псториско пме. Чудимо се, шго није отишао и даље, те да иредложи још како старпје исторпско име! Ну ова је књпга свакојако добит. У њој има доста нови ствари. У одељцима од У-ХШ, у којима опнсује поједпне пределе, кроз које је мало њих прошло, сазнајемо, да ту има онаквих висоравни, ноља, крша, понорница нтд. као год што пх има у суседним пределима Босне и Херцеговпне. Ми смо до сад моглп само закључпвати, да ови иредели и ннсу ништа друго, до продужење Балканског СЗ крша. 0 томе нас је писац потиуно уверио. Н. пр. он пореди плато Сјенички са Загорјем и Гласинцем (стр. 117), пределом Пештер иротпчу мале понорнпце (стр. 112), по пстом нределу пма много вртача, у пољнма су села. (стр. 112). Појаве крша помиње на много места да не набрајамо. Писац зна српскн, то се видп најбоље, шго су пмена месга, планина нтд. исписана иравилно. Жао нам је, шго се нијс потрудио, да боље проучи историју тог краја, кад је томе посветно чнтав одељак. Ту има много иогрешака. Од свих ониса предела најбољн и најинтероснији је онис Колашнна. Сваку и најмању развалину града, кастсла, цркве саопштио јс гдс се налазп. Неке је и оипсивао. Пнтересан је онпс цркве св. Петра код II. Пазара. Ова књига заслужује пажње, ми преноручујемо, да чнталац будс пажљнв н да не прима све. нроф. К. Ф. Ковачевић. 13. Оеог^ 8 81ге2о!1. В а Масе(1о1пе о г 1 е п 1 а 1 е. (Ве ^1оће, јонгпа! ^.•о^гарћнрге. СпкргГеше 8епе, Тоше 111 1892.) р. 72. Некн млад ппсац, ио свој нрнлнци ђак бугарскн пз Македонијо, крји о ссби вслн; <‘иГапГ Је се раув, у ауапГ разке та јеипенае опнсује нс