Delo

374 Д Е Л 0 нпо, пнсац нам ређа иоједнне колнбаке н броји становннке. За тим почпље описивање поједнних колибака, и њихова становништва, које се карактерише потпуним див љаштвом н тежњом за усамљснотћу. Они беже од странпх људи и не ће с њима да имају никаква посла. Не трпе ннкаква саобраћаја и додира са људнма из околине. Тумаче сгвари природне све наопачке: па и људе, који би к њима случајно у путовању у додпр дошлп, називају дпвљацима н брзо пх се клоне. Сваки је колибар госиодар своје колибе, градинс, која му је одмах до куће, као и шуме, која се далеко простнре. 0 данку, што плаћају, имају пзврнут појам: веле, аге га узпмају за своје кесе, па још су незадовољнп, јер им се тражн, што им није никада дато. До скора су производили мед. Новац врло јако цене. Сад су пх у неколико одељака поделили, те гледају, да их удруженошћу ирппнтоме; г. Рапнов је намислио, да им отворц учионице, где би им се моглн тумачити државни закони. Аранђел Јотић. 19 Сг. Безћашрв. ћ а Сг г е с е (V а н ј о и г 4’ 11 и г с. 388. Рапз. СоНп. 1892. Ово је дело по материјалу, који третира, скоро истоветно са Мелинговим (види реФ. бр. 43). Нема много геограФСких падатака; поглавпто се описују: народнп карактер Грка, обичаји и данашње стање Грчке. Али је наиисато духовито, у облику козсрије, и за оне, који се желе оријентисати о горњим темама, много је боље од Мелннгова: лакше се и пријатннје чита, а нпје неозбпљније. Разлика је иросто у томе, шго исту тему п на основу сличних нроматрања и материјала обрађује Немац и Француз. II у овом је делу врло много места ноклоњено изборним агитацијама и иолитици. 20 Стгип2е1 Ј. 8а1оп1сћђ 8 е 1 и е с о ш га е г с 1 е 11 е V е г ^а п§е п ћ е ГI и п 4 2 и к и п 11. (1)еи1зсће Еии4зсћаи 1. Огеодг. и. 81аО$Шс XV 1ћг§ 1893) р. 27. Солун је још у римско доба играо велпку улогу, као трговачка варош. У то доба везивао је Солун Рнм н Византију. Тај је нут ишао морем од Рима до Бриндизе и сувнм од Драча нрско Солуна до Византије, а звао се \4а Е^паЕа. У средњем вску пак крваве борбс које су се водиле око ове вароши, нису јој дзле, да сс слободио п мирно развија. УУ најновије врсмс повратио јо Солун свој старн значај. Најирсјс аустрнјскп Лојд 1842 године почео стално одржаватн везу измсђу Трста ц Солуна. Од 1853 комуницира Марсељ стално са Солупом п везу одржа-