Delo

НАУЧНА ХРОННКА 875 вали су Мезза^епез Јтрепа1ез сада МагШтез, а 10 година доцније друштво Ггахззше!; е! Сотр Од 1871 год. одржавају днректну везу пзмеђу Италијс н Солуна два италијанска друштва, а са Хамбургом од 1889. год немачка левангска линија. У последњем веку јако се развно наробродскн саобраћај у солунском пристаништу. Сад се ту надмећу четрнаест бродарскпх друштава. Годнне 1872 увозплп су н извозшш само 418 пароброда са 244.313 тона, а 1891 год. 1446 пароброда са 1 1/г мплион тона. Све европске државо такмиче се у солунском пристанушту, да своје продукте протуре у земње Балканскога Полуострва, а ове опет тамо упућују своју нзвозну трговпну. Бугарска ће се на сваки начин од своје садање делпмичне завпсностп од Солуна емацппонати. Прпстанпшта Бургас н Дедеагач су за то више намењенп, да у спољној трговнни Бугарске играју на мору, посредничку улогу. Краће одстојање од СоФнје иде томе на руку, јер далшна од Солуна до СоФпје износп 634 Км. а даљина од СоФије до Дедеагача на против само 512 км. п даљнна од СоФије до Бургаса само тек 495 Км. Србија, да бн ослабила уплив Аустро-Угарске трговине, чинп све што је могућно да водп своју спољну трговину преко Солуна. У тој цељи српска влада огвори у Солуну званпчну трговачку агенцију, која се нарочито стара да негује трговину са Марсељом. Са Француске стране ово се пресрега нзвожењем српских жита. Годпшњи нзвештај царскокраље ског гснералог конзулата у Солуну константовао је промсну у правцу саобраћаја: да је већп део увоза год. 1890 ншао нутем од Солуна за Србнју, којп би морао ићи преко Фијуме, кад не би бнло овог пута преко Солуна. А, и руски петролеум, који је раније ншао Дунавом за Србпју, почиње сада ићи преко Солуна. На железнпчкој прузи Солун-Митровица-Зибевчо показују овн бројевн преноснн саобраћај: на станпци солунској је дошло 1891. год. 130,053.049 кг. (а 1890 г. 81.377.904 Кг.) изашло 41,154.140 кг. (а 1890 г. 35,174.795 Кг.) Железичка пруга Зибевче — Солун нрпмила је од страних жсљезничких ируга робе за 1891 г. : 19,469.994 Кг. (а 1890 г. 18,092658 Кг ) а истима је иредала 6 357.036 Кг. (а 1890 5,733.943 Кг). За солунску трговину на мору нема званичних доказа о извозу и увозу, а што их има, то су само личне ироцене. Извештај аустроугаиског конзулата цени нзвоз 1891 год на 511/, мплион дпнара, а увоз на 43 мнлпона динара; од иослсдњег ирипада Енглеској 12 8 милиона, а Аустро-Угарекој 12 милиоиа динара, друге државе са знатно мањим процентима. Сам Солун кад не бп узимао никаква иолета у трговинн, ипак би остао стоварнште за свс иродукте околннх земаља; тим пре, што нестаје ка-