Delo

394 Д Е Л 0 овнма болест погорша од туге за својом кућом, својом породпцом, и што нс могу јестн она туђа јела. Пре неколико годпна упуте београдски лекари једно дете овдашњег казанџпје чак у Кане (јужна Француска). Разуме се, колнко му је то помогло — умрло јс тамо после кратког времсна. Цео тај трошак нзнео је нешто више од 1000 дуката. Што су само собу дезинФнковали после детиње смрти, коштало је 500 днн; за 30 внзпта узео је — као што мн је детињи тутор иричао — лекар 150 наполеона. Са 150 наиолеона у Србији се огварају трговачке радње и газде од тих радњп спадају у сигурне људе. Један бив. лекар црногорскога кнеза Николе причао ми Је, да је бно одређен једне године, да прати престолонасљедника у топлије климате. Кад је се повела реч о Кани, кнез Нпкола због скуиоће није нристао за то место. Па кад је то скупо за једног владаоца, који на неколико милиуна стоји — онда шта ће тамо београдски казанџија! Ето све ово изнесох — да покажем, како се лакомислено упропашћујемо одлазећи у ова страна места, где се ирема самој прпродп болссти исто тако мора да мре, као и код своЈе куће. У Абацију, и друга иодобна европска места треба шнљагп оне људе, којп су и нре тога живели европскпм животом, и то још оп пре. мена, кад му од помоћи може да буде, а не кад се већ туберкулоза у велнко развила. Онда га оставп код његове куће, нека човек у кругу своје породпце рахаг умре, н да сс његова Фамилија матсријало не упропашћује. Ја знам више њнх. који су црно нспод нокта нродавалн, само да могу да пошљу свога сина или кћер у Меран, јср су нм лекари казали „да је то једини спас“. — Резултат је био тцј, шго су н дсцу изгубили п себс руиннсали. АГОд Београда и Пожаревца ннсам вндсо у Србији нсздравијс варошн. У овпм варошпма требало бп да живс само онн, којп нмају обим ирспју 100 сантиметера. Кад отпочну встровн у овим двсма варошима да дувају, онда сваки ноле слабуњав бере кожу на шнљак. Мени јс ово године онај божпћнн встар у Београду толико нашкодпо здрављу, да сумњам да ће ми тишња у грудима икад дозволитп да на њога заборавим. Лети је у Београду топло 45 ст. целз. а зпми претера 20 ст. целз. пспод нуле. Само онај који се неразуме, у термометру нсће рећи — то јс страшна разлика. На Бсоград јо вслика нссрсћа, што ,јс са нсточне страис оголићсн. Да је срећс н заузимљивости, цело оно Миријевеко Брдо трсбало бн шумом засадитп. Кад удари кошава, њу нема шта да зауставп.