Delo

401 ПОЛИТИЧКИ НРЕГЛЕД борба народна. Уставна иромена од 1888. године била је толико сазрела У крилу друштвене борбс, да јс она ностала неизбежна н нужна иоследпца, дотадашље борбе. У свези са том променом и извршеннм напретком у тежљама друштвеним стајала је и абдикацнја бив. Краља Милана. Читава унутрашња и сиољашља иолитика, која је добијала своје видљнве изразеу облпку Формаланх н Фактичких мешаља у наш унутрашњи државнп жпвот једне стране снле, претрпела је двогубп пораз: унут_рагиња аолитика — на аољу унутрагиње борбе за иреображај државни ; спољча на ратно.ч аоаригиту, на ко.че је забележен иораз на Сливници и пад Пирота!... Прнродна последица овог потпуног неуспеха и нораза, била је иовлачсње са свнју тачака. Сам неуспех бно је такве прнроде, да јс захтевао брзо п иотпуло повлачеље. На томе иуту новлачења није се могао учнннти само један корак, на се онда зауставнти. На њему се морало ићн п остати све дотле, док се потпуно не прекине п са унутрашњом и са сиољашњом нолнтнком до тада вођеном. II нови Устав имао је да буде тај прекид са иравцем дотадашње унутрашње полптике, а абдикацпја — ослобођење од утицаја спољних и кндање свију оних веза, које су, нреко Краља Милана, везивале Србију за суседну монархију. Приликс саме собом донеле су такав ирограм и захтевале извршење његово. Краљ Милан морао је битн киваш и тражити освету у будућноети. У даљем развптку ми се већ сретамо са насилним утицањем на развитак догађаја у виду разноликих сметња, којима се отежавао положај. То су бнли нрви почецн препрека, из којих ће се доцније јавнти озбплши нутрашњи заплети п сукоби п створити повољне прилике, да бив. Краљ пзврши што је био смислио. 9. август 1892. је био први озбиљан нокушај, да се тај стари план оствари. Неуспех тада претрпљен, одложио је само ствар на доцннје време. 1. април имао је да маскпра ту тежњу, која се сада, 9. јануара — опет јавља са свима ругобншм знацима на врховима управе државне. У низу свију ових прелома и нреврата, 9. август, по свом постанку и плановима, у којима је замишљен стоји на једној основи са нревратом од 9. јануара. 1. април нде у низ оних догађаја, који, п ако су, по изгледу, насилни, ипак нпсу нревратљиви, револуциони, јер пстичу пз неодољивпх потреба друштвених и државних, које се у данном псриоду јављају. Одредпвши, на овај начин, природу извршених промена код нас и обележпвшн њихово право значењс, нама није мучно, да определнмо н нзнађемо праве узроке најновијем преврату. Али ма колико да има раеноложених читатсља којн бн те узроке ставили на једну страпу,нпак без устезања, мора се констатовати тај Факт, да се ни један појав не догађа по једној врстп узрока, о се онн увек условљавају н узајамно донуњују. Б. Краљ Милан могао је желети што је хтео, могао је, у погледу на ново стање и нов поредак државни, гајити какве је хтео намере све то не би било ни од какве важности, да је код нас, у току од неко лико година, било могуИно извргиити толики наиредак, да се свака насилна ДЕДО 26