Delo

1ШСМ0 ИЗ ЖЕНКВЕ —-*=»I Швајцарска народна изложба у Женеви. - Економскн ноложај Швајцарске. — Х-ти међународии конгрес Оријенталиста. — Нројект Федералног кривичног законика. — Ревизија устава иннцијативом — Реорганизација Федералног ве1а. Пратећн редовно сваки покрет у Швајцарској. како из науке и књижевностн, тако и из друштвеног жпвота у опште, ставцо сам себп у задатак, да упозпем једним иизом писама и читаоце Дела са тим покретодт. Не ће бити без интереса за потомке Милошл и Ђор1)а да чују чешће о потомцима Великога Тел-а, вредном швајпарском иароду, којп је састав.кен из три разне народности, а иоцепач на десетппу всрских секата, па се опет развија данас у миру и раду, користећи се тсковииама и проналасцима паЈке и цивилизације. Да ли ћемо се моћи користити бар у чему и ми, искуством овога народз, који својнм демократскпм уетаиовама и слободама служи за' углед целом свету ? Ако је заиста искуство најбољи учитељ у животу, онда корнстнмо се п искуством других нарола! * И у Швајпарској ваздух је састављен нз четири главна елемента: азота, водоника, кисеоника и —рада, и \\е аолитике, као у Србији. Истана има н овдс полптпке, али ие оне ћиФтинске: ко ће бнти мпнистар а ко поелапик, ко кмет а ко ппсар Овде сс полптпка водн ма са свнм другом земд.ншту. 0 њој ће бити иарочито више речп у доцпнјим писмима; у осталом, ово што нде, то је у пеколико дело политике, коју воде швајцарски грађаин не на живот п смрт ради лнчнпх нитереса, већ на опште добро н корист Да, радом се да постнћи све, а ко ралп не плаши се гладн, пелн народиа ФИлосоФија. Наша иије намера да оеде говоримо о теормјн рада, као п другнм елементима у промзводњп, те да на тај начнп укажемо извор благостању швајцарског народп. 11е, ма да рад, са скоиомског глсдишта, нпје за човека сврха, већ пужно срество да задоволш иајвећи део својнх потреба — рад је на првом месту дужност за сваког човека Колико