Delo

ИНСМО 113 ЖЕНЕВК 609 годишњо изложбе у Чикагу, а и Јсвропљани се пнсу боље одазвали, то и овај део изложбе остаје чисто националан. У осталом, Швајцарска је земља која има највпше природпе покретне силе — сама Жеиева располагаће 1896-те године хидрауличном силом од 18.000 коњских снага. Свп најновији проналазци на пољу електрицитета бнће изложенн. Земљорадња швајцарска представљаће екуп њенпх најразличитијих производа, где 1 е ирво место заузети разне врсте најлепших сојева одгајене стоке, којима се н до сада Швајцарска одликовала. Познато Валеско вино и чувенн швајцарскн сир биће предмет особите пажње, у то не сумњамо, сваког гурмана. Нарочита пажња указаће се јавној настави, која је развила пнтелектуално и материјално благостање у неколиким индустриским кантонима 'Гу ће бити заступљене све занатлијске школе. и у опште сви заводи који спремају за трговнну и земљорадњу. Њихова основна, средња и виша паетава и до сад је служнла многпм земљама као пример оргаиизације. Укупно овај део изложбе показаће Швајцарску у првом реду међу земљама које не жале нпкаквих материјалних жртава да уздигну народно образовање на онај ниво, који потпуно одговара њиховим потребама а модерним аспирацијама на првоме месту, Изложба ће заузети простор од 200.000 кв. метара у једном најлепшем крају Шеневе. Ми смо имали прнлике да расмотримо нзложене планове за ову нзложбу, н збпља, може сс слободпо рећи — у колико се мп у томе разумемо — да ће превазићн мпоге народпе изложбс, како својом разноврсношћу, тако и лепотом, а н угодношћу и забавом, * Дапашњи економски положај Швајцарскс врло је карактериетичан, пу у то.шко пнтереснији и поучнији за нас Србе. Свакн народ има свој нацнонални програм, који сматра за правилан и умесан, па чијем остварењу ради свнм снлама, па ма га он стао и велнкпх жртава, које су често врло осетне. Тај програм швајцарског народа, то је његова економска егзистенцпја. Једна земља тако мала као Швајцарска за 7000 кв. км мања од Србпје — без нкаквих нзлаза на море, без колонија, -у којој је земљорадња иедовољна да подмири најнужније потребе у земљи, поред свега тога има право да жпви н да се развија као н свака друга, која има све те благодети. Још пам је у свсжој успомсни она бојазаи, или боље рећи плашња, са којом сс говорпло пре годпну дана о царииском рату са Француском, предвпђајућп у иапред његове оеетпе послсднце, како економске п Финаисијске, тако полптичке и друге. Иа шта је било? Погодили су се — у колнко је то било могућно. Доста јо бнла Француска крава музара, веле Француске протекцноппсте, поднжнмо благостање у својој рођеној земљи! Тражпмо нове излазе нашим производпма, и иоднжнмо иове индустрије — одговарају Швајцарцн ... И дође до прекида. МеНие са њсговим протекциоиизмом хтео јс да учипп један експеримепат, који, по речима једпог Француског државника, састоји сс у