Delo

писмо из жр:неве 615 хода, то значи, ни више нн мање, но принудпти Федерално веће да још више прнбегне уво1)ењу непосредних данака, јер оно мора да располаже пужним СЈ)ествпма за извршење своје мисије. * Пнтање о реоргапизацијн Федералног веНа занима данас све прб ставнике јавпога мн.ења у Швајцарској. Мисао-о реорганизацнји потекла је из среднне самога Федералног веКа Данашњи и дугогодпшњп члаМ тога веКа, познати државпик Кита Бгог, написао је о тој реорганизацији .један чланак у 1ж ВП)Но1ћедие ХЈтуегзеПе, (1893 год., књ. 1јХ, стр. 449 -- 475), где је на основу свога четрнаесто годншњег искуства изнео мане и недостатке данашње организације п указао начин како би се та установа пре образила. а да одговори потпуно мисији која јој је намсњена. Ма да ће протећи још прилнчно времена док се то питање савршено реши, данас је тек пскрсло, иостараћемо се, да у иеколико речи изнесемо разна мишљења о тој реоргапизацији. Федерално веће (савезничка влада) је највиша управна и извршпа власт конФедерације и састављена је из седам члапова, Федералнпх саветника, које бнра савезннчка скупштнна из своје средине сваке треће године. Свакп од ових седам чланова налази се иа челу једнога мипистарства нлп како онп кажу „департмап“-а. Савезничка скупштина бира сваке годипе пзмеђу њих седморнце председника и потиредседника конФздсрације, који такође имају своје ,департмане.и Ревизнјом устава 1874 годиие рад је ових чланова утростручеп, управо толико нагомилап, да је апсолутно немогућно отањавати и најхитније послове. Да бн се то отклонило, једнн предлажу, да се број члапова од седам повпси на девет, а Бгог палазн дн и једанаест ннје много. Други предлажу да се устапови један уаравни савет (<Нгес1хт’е\ којп би наименовао извесан број министара а којн би били као саветодавци у савезнпм скупштинама. Овом устаповом подражавало би се Фрапцуеком консулству, и она не бп одговарала аспирацијама швајцарског парода, који има са свим друге појмове о влади. Трећи опет предлажу да се устаиове аодсекретаријати државни (зоиб-кетНањез <ГЕ1а(;) са плн без нарочптог налога, који бп у скупштипама одговарали ца сва постављепа питања, која се тичу њиховог делокруга Извесии предлажу, да се повсћа иадлежпост начелника појелппих оделен.а, али би се на тај начин, вели 1)гог, и бг.рокрација развила, према којој је швајцарски народ, од како је, непријатељски расположен У ието време захгева се још да се промени положај председника конФедераци,е. Оп је данас, како то ])гок вели, „рптиа т!ег рагез,“ као п председпици кантопалних влада, стојећн на челу једиог министарства, као и његови др>гови, и још за годину данд да води бригу о прсдседничким стварпма. Споменулп смо већ мало час, да сапезна скупштнна бира из своје среднпс Федсралпо веће; пу има полптнчара, који сматрају, да се тај обпчај пе слаже са њиховпм демократскнм устаповама н траже, да их парод бнра