Delo

Д Е Л 0 56 синији по неку оссчену главу. То су главе разбојника који су илч у нотери били убитени, или осуђени погубљепи ; ну највише оно нрво. Њих излажу свету на углед. а и за намет. Поменух ти мало час Драгор. То је Битољева река која му даје више жнвостп а зар п здравља кад надође те собом однесе сву ону нечистоћу, што се у кориту му накупила. Обале му кроз Бигољ сво су подзидане, сем оног дела пгго иролази кроз Јени-Махалу. У Бнтољу се налази н безистан, установа једна што се, то тн је поуздано познато, срета готово у свима већим варошима турским. Најчувенији је онај у Цариграду, u мал’ ге не сваки чим му се изусти ова реч, одмах ће се само њега и сетпти. Битољскн је сав изидан од тврдог магеријала, супротно оному у Скопљу, u не великих размера. Мене је он врло мало интересовао, јер сам у њему на ретко видео оне трговине шго су својина Истока. Мање више она је сва увоз из Јевроне те изгледа да су се Битољани нрилпчно отели оним потребама шго свог задовољства налазе у бруском платну или тиранекнм пешкирима. Као некада шго је било у нас тако су и овде, у Битољу, поједини занати смештеии у једној улпци, и они најфинији и они најгрубљи. У једној улици наиђох на повелики број дућанчића у којима се налазе само крначи, а у неколпким нак читаве редове кућа у којима се преде гајтан. Раде га, колико сам могао впдетп, највнше женскиње; то је ручни рад. У селу пак Дихову, недалеко од Бигоља, налази се једна модерна Фабрика гајтана. С немереним задовољством шетао сам био но Битољу у иазарни дан, и чинећи пазар, ја сам се нарочито ценкао, мање ради гога обичаја што и овде постоји као н свуда на Истоку, а впше да бих што дуже времена провео у разговору с сељацнма п сељанкама нз околине Битоља што су амо дошли да иродају своју трговину. Како је то диван чист српски језик, нарочито у устима женскиња, којејо, тоје позната ствар, најбољи н најпоузданији чувар и његов и свих другнх народних обичаја. II слушајући њих, ја се с горчином сетих оног што сам ти већ поменуо да у свему битољском вилајету ми немамо ниједне школе. Пз ранијих редова ти cu видео да Грци овде могу да покажу доста својих установа, које би човека незналнцу у одношајима што у овом крају иостоје, могле довестн до мислп да јс овде њпхов народ доста снажан. Тај чин међу тим необично искаче испред нстине да грчких кућа овде скоро п нема. Они шго се у највећој мери служе овим установама, што су обележје грчке народности, то су маћедонскп Румуни. Њпх је овде иовелики број, ну народносно осећање ппје им се још разбуктало у довољној мери да би преетали бити пзмећари грчке Велике Мислн. Поред грчких школа овде сам вндео и две њихове књижаре уређеие да би им могла нозавидетн најбоље опремљена књижара у нас. Прсма њима српска књижара. које такође нма у Битољу, нотпуно се преставља одјеком оног расположења, којим се Србија одликовала према својнм државним задацима.