Delo

К Р 0 3 Г Р 0 В Љ Е . 11 Једна од шетња мало подаљнх од Бптоља. која ми je обилато накнадила но где где досадан пут, го је одлазак у Крушево. До н.ега сам отишао идући до Јени-Хана прилепским путем, на сам ту ударио у лево, преко неке нустоши, где ми показаше „бакарно гумно“, док се код села Кривогаштана не дохватих опет ирилепског ноља. Кад поменух Крнвогаштане, да тн речем коју о хану што се у њему налази. Хоћу то нарочито с тога што је он добар преставник свих ханова што сам их на путу до сада сретао. Хап се налази крај самог друма: једна веома бедна чатрља слепљена од блата и брвана. Кад сам стао нреда њ. одмах пред •собом угледао сам трем, који се држи на дирецима; у њему са стране налазн се огњиште, уз које стрји увек иристављена џезва да се иече кава. Право пз трема улази се у коњушнпцу — у којој сам, ако мс памтење о томе нпје преварнло, уочио н мес-то на којем се у хладне дане ложп ватра да да топлоте путнпцима — кирнџијама, који ће овде ировести ноћ. Са стране хоће ли или не имати по која одаја, у којој сганује ханџпја или која би пружила склоништа бољему гос-ту омрклом на путу. У тим одајама сав је намештај један онизак миндерлук, на којем се у клупче увнјене налазе неколике асуре. То је сва угодност коју ханџија пружа путнику; за остало има се сам овај ностарати. Као што видиш ни мало не бп бнло приЈатно замркнутп овде, и ја тек сад вндех како сам био неправичан према „Хотелу Албанији“ у Феризовићу. Ако је путник рад у њему заложнти глад, ханџнја мучно да му има што даги: путник за то треба да се постарао. Он ће му донетн само каву и можда добре воде из сеоског бунара пли с оближњег извора, а трпезу ће му наредпти на једном ћепенку што се налазп испод трема у једном куту. На њему ће разастрти асуру, п ако нма који троножац он ће му служпги седиштем, иначе сешће на ас-уру иодавившн ноге по турски и ирихватити се оног шго је понео. Од Кривогаштаиа сам неколнко минута ишао доста добрим путем, док није наступило мучно н дос-адно пењање по сернентинама, које треба да ме изнесу у Крушево. Рекох ти нзнесу, јер сам Крушево гледао високо горе п чудио се шта је становннке му нагонило свнтп себи гнездо горе у таком кршу. Пењање је трајало пун сахат и по, ма да у ваздушнрј линији нут до Крушева не бп изнео внше него неколпко минута. Пут јо просто пзпдан, узак да се двоја кола једва могу мимоићи само на залактицама, а местимнце чак п опасан. Грдна је протнвност нзмеђу њега и оног на Плетвару. Ну, рекао сам тп мало час да ће ми се досаде овог пута, лено платити. Барош лежп амФигеатрално иоложена на два висока егрма брега. којп међу собом образују елипсу, отворену на овој странп од куда се улазп у њу. Кола унугра не могу ; код последње куће, а то је један хан, ја сам се с њих сишао н пешице иродужио пут у варош. Улице су тако стрме а н уске да кола по њима не могу ходити. Варош ми се преставпла као срезана од хартије, п мал’ те не видех сваку кућу скоро од темеља па до крова, свака с-коро од камена изндана и свака, •с врло малим изузетком, покривена камеипм плочама. По изгледу н