Delo

К Р 0 3 Г Р 0 Б Љ Е 63 консул у Битољу, казивао мн је да се у њој u данас види живопис, на]>авно услед кречења много искварен; на једном стубу стоји и крст. Немајућп времена нисам могао тамо отићи. Она је зидана материјалом који свуда сретамо. Бити у Охриду, а не отићи у манастир Св. Наум, што се налази доле, на јужној страни Охридског Језера, у дну, било би грехота. То ou значило лпшити се двогубог задовољства; чиннтп подужу шетњу по лепом Охридском Језеру и неотићи целивати гроб оног који је заједно с својим учитељима и друговима толико много учинпо за све Словенство. Јер манастнр је своје име добио ио нмену онога 4iije мошги данас чува, ио Св. Науму, ученнку Св. Кирила н Методија. Ово је један од наЈчувеннјих манастира у Срнској Земљи под Турском, у који се о. славн му слеже хнљадама људи из све Маћедоније и Ст. Србије. До њега има нз Охрида два пута: један сувим, псточном обалом језера други преко самог језера. Ја сам ишао овим другим; можда је мање заморан, а ако је п то, он ми је бар оку прибавио више задовољства него ли нгго бн то могао први. Пшао сам чуном, охридским чуном. Рекох тн охридским с тога што сам чунове оваког кроја впдео само овде. Одличије његово у томе је што обично на њему има чардак и што су с поља на ребрима му приковане две велпке издубљене греде које служе одбрани од таласа шго их ствара силни „стрмец“. Тојеветар који душе оздо, с iyro - запада и јако усколебава језеро. Оног дана кад сам ходпо у Св. Наум дувао је толико снажно да су неки од мојих сапутника добилн нраву морску болест. Сви Охрнђани, природно je, внчнл су јсзеру и добри возари, пу међу њнма одликуЈу се жене из села Трпезнце, за које ми рекоше и то да, супротно обичају других језерана, држе весла увек с леве стране. То ie вероватно услед навике која је ностала с потребе да се нри лову весла држе увек с леве руке. Охридско Језеро ннтересантно је својим бојама. Кад је јако немирно оно се црни, кад слабије плави, још слабнје зелени, а са свим мирно оно ie бело u необично бистро. Свакако претерана су она казивања о бпстрнни му да се може видети и у дубину нреко 20 метара. Лично сам се уверпо, да се може видети на дубини од 6—7 метара. Богатство његово у рибп нознато је, а мени је пао у очн великп број гемова на језеру. Њих овде зову лабудима. Идући манастиру прошао сам поред села Иешгана, а по том Трпезице, знатног с тога што се крај њега налази врло леп шљунак, најлепши на свему језеру. Има необично леппх и богатих боја толико да би се могао угштребити за красне радове у мозаику. II овако нееређен и растурен, као што сам га ја гледао, он је оку иружао ванредно лепо шарање. Недалеко од Трпезпце, јужно нешто, показалн су ми један објект велике виспне у којсм се налазн некп отвор. Мештанн казују да је негда служио улазом у испосницу која се ту била налазила. Даље од Трпезице ндући Св. Науму обратили су ми пажњу на једну високу 10—15 метара усамљену стену крај обале, оуру као што крш може да буде ну од основа па до врха проткану другом