Delo

и т pry je драгоценостпма Силлсон пнтережџпја п златар. У комеднји одужена сума je ЗООО дуката y стварп je одужена сума 800 фунти схерлднга. 11, на послехку, Шајлок апсп свога дужнпка на улиди п хоће да га бацд y тамницу. Симпсон апси свога дужнпка на улпди и хоће да га затворп y тамницу. Прво пздање комедије ове пзашло je две годдне после тога сдучаја с Беконом. Доиста велика п необична сдичносх ! Ha овај начпн п овмм меходом Борман анадшде п све остале коледпје Шексппрове, свуда с пстпм успехом u ресулхахом. За хпм прелазп на Шексппрове хронпке, које чпне другп део дздања од 1623. годпне. Оне miajy нарочдху пагпнадпју п чине засебну целдну. Хронпке ове, на првп поглед, цртају нам само псторпју енглескпх краљева. Међу хпм y љима гоха п све оно. што Бекон сматра као пропуштено y ирвом делу своје прпродне псторпје. y тако званој „псторпјц доказа“ (Енцдклопедпја, 11, 3). a лопменце : псторпја небесндх тела, псторпја метеора д атмосФере, псторнја земље, воде п едеменаха. Прва одговара y суштпни : астрономпјп, друга ; метеорологпјд. заједно с псторпјом комета п метеора, a трећа п четврта : геологдјп п геограФпјп. Свеза пзмеђу овпх учења Беконових п сппса Шексдпровпх ова je : краљеви представљају сунда, дворани дланете, бунтовнпци комете п метеоре, чдновнпцд звезде које дадају, Фалста® п његовп блпскп олпчавају облаке, ветрове, муље, једном речд све оно што бпва y нпжшх ваздушндм слојевпма, блпзу земљпне довршпне птд. Између осталога Борман дроводп чптав нпз доказа да ce морал Шексппровпх драла односп лрема Беконовој етпцд као практпка дрела те* орпјд. Да Шексппрове хронпке прппадају деру Беконову служп као важан доказ u ово; Kao што je познато од 1377. до 1547 годдне бпло je y Енглескоа осам крал>ева. ILienujia шесторпце од њпх пазване су хрнонпке Шексппрове. Два пмена не достају: Едуард IYj којд јевладао од 1461 до 1483. г. после Хенрдха VI п до Рпчарда 111, д Хенрдх YII отац п претходнпк на дрестоду Хенрлха YIII. Адп Едуард IV пгра удогу y 2. п 3. дејству „Хенриха VI“ п y „Гпчарду III,“ најпре као прпнц, a за тшх као - краљ !II тако но достаје удраво само „Псхорпја краља Хенрпха Седмог“ (1485—1509). II баш хако ce зове првп слпс Беконов, којп je он напдсао после свога пада д којп je изашао једновремено с дрвпм пздањем Шексгшровдх драма. Ta „Исторпја краља Хенрпха Седмог“ једпно je веће псхордско дело, које je осхадо пза Бекона и које je његовпм именом иохписано. Тако, дакле, имамо један значајан Факх : оно што не досхоје y Шексппра мд налазпмо код Бекона, п, обрнуто, оно шхо нема код Бекона хо подуњава Шекспир ! Своје псхорпско дело могао je Бекон почехп уводом, као обпчно ) идп излагањем исхорпје дехпљсхва п младоехи краља, плп оддеом н.е«

478

ДE Л O