Delo

циска Бекона, т 1. п 2. свесцп, п y 8. п 9. свесцп скупљенпх списа Беконовпх mia нпз ппсама na п два позоршпна комада, за које су прпзнати спедпјалпстп нашли да су пз пера Беконова. Ilnoia Беконова сва су скоро писана за гро®а Есекса, п сва су анонпмна. Позоришнп су комади ппсанп 1592. п 1595. године, као што je доказано. за пгру о дворскпм свечаностшш, на дан рођења краљице Јелпсавете 17 новембра r као званпчан ппсац бпо je гро® Есекс, a y стиарп je бпо Бекон. Ocrni хога годпне 159-4. бпдо je y кругу дворана уређено нешто налпк ва карнавал, којп je трајао 12 дана без прекпда. За то време пграле су ce разне шаљиве сцене које je Бекон бпо micao : о њпма ce помпње y његовш! cnncmia (св. УПI, стр. 326 —342). Једнога вечера, тада, актери су одпгралп комад A Comedie of errors like to Plautus Ins llenechmus (Ko.neдпја погрешака no Пдаутовп.м „Менехмапа“). Тојепрвп помен овога наслова. под којим je доцпије пзашао комад с пменом Шексппровпм. Оспм позорпшнпх комада Бекон je ппсао п друге ноетске стварп_ У својпм сппспма он сам говорп : „Њено Велпчанство пмало je намеру да руча код мене y парку Твпкенгем где сам ja (ако u не кризнајем да са.ч иоет) спремио један сонет“ (св- XI. стр. 149). Краљ Јаков I бпо je, као што ce зна, ведпкп љубптељ поезпје п сценичке вештпне, п Бекон молп 1603 годпне ппсмено свога друта, правнпка п поету Девпса. који je постао главнп прокурор Прске, да га представп краљу. Поеледње речп тога важнох' ппсма Беконовога гласе : „Молећи вас na тај начпн да будете добрп (наклонп) према тајни.ч аоетама. остајем свагда вам преданп Фр. Бекон.“ Од 1580 до 1590 годпне јавпло ce на енглеској позорнпдп. дотле спромашној, много комада, којп су ce публпци врло свпделп. Ko je те комаде nncao, пубдика није пптада. Комади су бплп са свпм анонтшп. После годпне, две, na п пет, од прве представе, комадп су ce тп штампалп. алп ce нп y пздањпма нпсу пменовалп ппсди, Тако од 1591 до 1598 годпне штампанп су: „Немпрна управа краља Џона“ (1591- г.), „Весела, смпшљена псторпја под пменом ..умпрење јогунпце“ (15941, „Знаменпте победе Хенриха V“ (1594. г.), „Првп део борбе пзмеђу два позната дома Јорк п Ланкастер, a тако и смрт доброг херцога ХуМФреја“ (no садржпнп иапомпње другл део Шексппровог Хенрпх VI), „Истннита трагедпја Рпчарда III“, „Menacerai“. „Истннита трагедпја Рпчарда, херцога Јоркског, п смрт доброг краља Хенрпха VI“, (no садржпнп напомиње трећп део Шексппровог Хенрпха YI), „Нсобпчна трагедпја о Ромеу ii Јулпјп“ (1597.), „Трагедпја краља Ричарда II“ и „Псторпја Хеприха IV.“ Свп ce obu комадп, оспм једнога, y толпкој мери разлпкују од онпх koju ce налазе y пздању од 1623. годпне, да некп научнпцп мпсде чак да je њих неко другп nncao- Искључење чпнп само „Ромео u Јулија“. Она ce готово нпчим не разлпкује од трагедпје пстога imena y издаљу од 1623. године. Пме анонтшога ппсца те трагедпје сродне no духу свим осталим поменутпм комадпма. y неколико ce открпва, благодарећи oboji пнтересном Факту. У нацртно} тетрадп Бекона, noja ce

480

ДE Л O