Delo

228 Д Е Л 0 заљубљени Праксител, имајући пред очима наго тијело какве убаве хетере. Ко зна ? можда је то копија оне чувене Венере Книдовске, о којој нам стари писци много којешта приповедају па се човјек и нехотице пред њом сјећа настране приче Лукмјанове коју је тако дивно Французима препјевао Андрија Шеније, а Србима тако лоше Војислав Илић. Млади се један Книђанин зањубио у Венерин кип, што га је из пароског мрамора истесао Праксител, те да би своју камену њубу хчогао на слободи миловати, увукао се кришом у храм богиње и сву ноћ уза њу одастао, љубећи и грлећи хладни кам : „II а su, se cachant au fond du sanctuaire, Passer toute une nuit pres de l’idole chereDont les contours divins ont laisse voir au iour. La trace des fureurs d’un fol et vain amour*. Хвала Богу, данашњи момци нијесу више тако ((безумним, да се у статуе заљубљују ; они су постали позитивни људи. иа се више ни у кога не заљубљују, или се заљубљују — сами у се. Пошљедњи човјек, који је још мраморне љепотице миловао, бјеше краљ Лудвик баварски, један оригинални Фантаста, који је у очима модерног свијета пролазио за човјека сумахнута и неморална. И ја сам једаред, дивећи се у једном чланку пластичној мономанији тог окруњеног самоубице, доживио неслућено изненађење, да један београдски књижевни лист (тако се барем називао) одбије мој саставак, извињавајући се ријечнма: „знате, господине, ми смо овдје сви неморални, али страшно пазимо на морал.м Премда је лист. о коме говорим, био исто тако у својим намјерама озбиљан, као и његов уредник литерарно образован, не могох опет на ино. а да оном прилнком не напишем у своју биљежницу ову опаску, коју не нађох за вриједно да опремим односном новинару, али коју сам рад да у овај мах овдје препишем: „Право велите, г. уредниче : ви тамо треба да сте до зла бога неморални, кад у тако безазленом чланку, као шго је моја цргица о краљу Лудвику — најморалнијем монарху Х1Х-ог вијека — назирете атентат на јавни морал у пријесто ннци Краљевине Србије. Било како му драго, Факат тај треба жалити. Кад једап народ — па још млади народ — на то стане, да га новинарп од тако опасних узрока чувају, као што ie