Delo

ПАВЛЕ ЈОСИФ ШАФАРИК.1) Јун месец 1861 год. у црно је завио словенску књигу. Уздаси за дичним сином словенским Павлом Јосифом ШаФариком разлегаху се од златнога Прага ио тужној гори словенској. Његова је смрт изазвала тугу и сузе у васцелом уцвељеном Словенству, јер беше то губитак без накнаде, рана без пребола за његову науку и књижевност. Малаксала je и угинула снага, која је Словенству много и много вредела и много му користила; нестало је научника, који је умом својим сијао и преко граница отаџбине своје, те је смрћу његовом отаџбина изгубила своју дику u понос ; нестало је просветног радника* који је не само као вредна пчела прикупљао и припремао богато градиво за потоњи рад, него је и ударио чврсте темеље, на којима је извео зграду здраве словенске историске науке, зграду јаку, светлу и пространу, која својим неизмерним пространством обухвата васколико Словенство. Сваки је часак неуморног рада ШаФарикова био не само науци на част него и на корист ; својом науком и својим радом ШаФарик је био не само научник и књижевник, него и просветитељ народа свог н моћни ироповедник књижевне узајамности словенске. ‘2|13 маја ове године навршнло се сто година, од како је светлост божјега дана угледао овај велики научиик, златоусти будитељ Словена и навештач зоре, која има синути сложннм Словенима, родио се у добар час с величанственом мисијом, да у народа пробудп веру и потакне снагу, којом ће као све,) За израду овога чланка употребл>ена су ова дела: Zivotopis Safafikuv (od V. Safarika i Kobrovć у Naucnćm Slo\niiku IX.). — Жквотопис ШаФариков од J. Јиречка (у čsterreichische Revue у Бечу 1865, св. 8, стр. 1—73.). Р. Ј. Safarik mezi Jihoslovany od K. Jirečka (Osveta за 1895. č. 5.). — Српски Летонис књ. 107. стр. 168). —