Delo

ПАВЛЕ ЈОСПФ ШАФАРПК 231 сна морална заједница и иреко највећих препрека доћи до своје сврхе. И ми Срби, који добро знамо, колико је нама користио ШаФариков неуморни рад, како је сваки зрачак његова научнога сунца грејао и најдаљи кутић наше простране отацбине. сећамо се захвалним срцем овог великог Словенина, снажећи се његовим умним творевинама и гледајући, пре свега, да, по његову примеру, подигнемо јавни дух и наду на светлу бу“ дућност. Чпнећи ово, ми с наше стране желимо да уплетемо и сами бар један листак у онај венац славе, којим наше просвећено столеће украшава спомен великога покојника Павла ЈосиФа ШаФарика. Павле Јосиф ШаФарик родио се 2. (13.) маја 1795. год. у сиромашном словачком селу Кобеларову у северној Угарској. Отац му је био тамо евангелички свештеник, а име му je било Павле. Пореклом је био од чешких емиграната за време тридесетогодишњег рата. ШаФариковој матери, побожној и врло вредној домаћици, беше име Катарина. Павле је био најмлађи од њихове деце. У очовој кући весело је провео своје детињство. Лети је трчао са својом браћом и друговима по околним шумама, ловио пастрмке и раке по потоцима, пео се на брегове, да с карпатских висова гледа чарну околину, или је јахао на малом коњу у Ханково к своме деди. Бпо је врло бистар и даровит, те је у својој 7. години после малог упуства научио сам чнтати и писати. У родитељској кући Павле је положио основе својој начитаности у Краљичкој библији, чије се реминисценције очито опажају у свим његовим списима, писаним на чешком језику. У својој 8. години ирочитао је два пута библију, и најмилнје му у то доба беше занимање проповедатп својој браћи, сестри и домаћој чељади. С тога су га родитељи наменили свештеничком чнну. Гимназиско ie школовање отпочео 1805.—1808. у Рожњави под оштрпм надзором ректора М. Шаркана п свршно га у Добшини 1808.—1810. с одличннм успехом н то трн разреда за две године, научивши се латннскоме, немачкоме и мађарскоме језику. Год. 1810—1815. слушао је философију, теологију и мађарске правне науке у