Delo

Д Е Д 0 232 лицеју кежмарском. Ово петогодишње бављење у Кежмарку, на подини највиших Карпата, у кругу младих једномисленика задахнутих за лепоту и науку (Јована Бенедикта прозваног Благослава, Јована Змешкала, Самуила Ферјенчика, Јамришека, Кралованског) и наклоност многих учених проФесора особито племенитог генија Генерсиха -— беше пресудно за ШаФариков нотоњи жнвот и рад. Рођен од словенских родитења и однегован међу Словенима, ипак је до своје 16 године мало познавао и мало марно за свој народ и за свој матерњи језик. јер је школовање у Мађарској од вајкада ишло на то, да се сатре све што је у земњи словенско. Случајем се десило, да му је дошла до руке Јунгманова расправа о вредности матерњег језика и образовач а у народном духу (0 jazyku с е s k е ш, dve rozinluvy, v Hlasateli 1803). Та му је расправа пробудила народну свест, распалила њубав к Словенству, коју је још више утврдило опако понашање неколицине заслепњених непријатеља Словенства и особито ректора Подкоњицког, који је и са катедре проиоведао мржњу против Словена. Од тада, па све до последњег свог часа, ШаФарик не преста радити за напредак књижевног језика чешког и за боњитак свога народа. Првенче ових његових студија била је збирка песама, коју је издао у Левочи 1814. под насловом : «Tatranska Muza s lyrou slovanskou“. У то доба почео је, угледајући се на Вука Караџића, прикупљати по Словачкој народне песме, које су г. 1823—27 изишле у Пешти умножене песмама, прикупљеним од његових пријатеља, под насловом : «Pisne svetske lidu Slovenskeho v Uhfich, sebrali a vydali P. J. Safafik, J. Blahoslav a ј.и Сем тога изишле су између 1813. —15 многе песме у чешком часопису (1Prvotiny рекпусћ umeniw издаваном у Бечу. Већ у овим првим несавршеним гхокушајима огледа се не само дубоко осећање за лепо, које je он умео у свему уочити и дати му истинига и доиста поетска израза, него и знање језика, ретко за тај век и оно доба. Ну ШаФарик је доцније слабо марио за ово прве песме, о чему сведочи и његово писмо Колару : (1822): „Поздравите од мене срдачно г. Таблицу. Музе Татранске немам, с тога му је и не могу послати. Сви су ексемнларн погпнули у Левочи. Али он неће тиме ништа изгубити,