Delo

ПАВЛЕ ЈОСПФ ШАФАРИК 233 ако их никад не буде читао.“ У то време било је и неколико Срба и угарских Русина на наукама у Кежмарку, и њихов је језик врло занимао ШаФарика; од једнога српскога друга научио се писму ћирилскоме. У септембру 1815. г. оде у Јену, користећи се привилегијом угарских евангеличких теолога ; јер је само њима било допуштено од аустријске владе, да могу походити немачка свеучилишта. У Јени се отворио ШаФарику нови свет, кога се увек радо сећао. тврдећи да му јеЈена била exsilium corporis, paradisus animae (телесно изгнанство, душевни рај). Али је јасно, да му није била намера спремати се овде за свештенички чин, већ за позив учитељски ; јер је сем прописаних богословских предавања, с необичном марљивошћу походио предавања Филолошка, историјска, ФилосоФСка и природноматематична, прикупљајући за будућност богату ризницу различитог знања. Доколицу жртвовао јо Музама словенским. Овде je превео АристоФанове иОблаке” (штампане 1830 — 31 у Českem Muzejmku) и Шилерову „Марију Стуартову“ (у Прагу 1831). Овде се упознао, посредовањем Бенедиктиа, до душе само писмено, с Ф. Палацким, као што о томе сведочи писмо од 22. априла 1871., које се почиње поетском посланицом „Echo od brehu Saly“ a стихом : «0 ty, jakym tebe nazvati mdm nejhodneji jmenem, Sldvo a rozkoši ma, vlastence, koch&nku, milacku !и У њему спомиње сем АристоФана и Стуартке и истраживања просодијска, даље изводе из јенскога рукописа М. Јана Хуса и «кратку историју литературе словенске". Особиту пажњу заслужује у овоме писму и ШаФарикова чврста нада у бољу будућност Словена: ,Станите ! Станите ! Јоште није ггроиграно ! Жив је Бог, живо је небо, које ће пре или касније крунисати тежње својих верних успехом. Па било све ово само сан, само идеја, не мари ништа! Умрећемо и ми као наши оцеви, не свршивши ништа, умрећемо за идеју.“ А даље : «Али је неумесно наше страховање : пробуђени словенски народи, ево како далеко допиру. С новим нараштајем ниче свуда нова снага; све, што је било мртво, миче се. Дремеж је ишчезао : живот, живот мора следовати: али какав, ко то може погодити ?“ Од пресудне је вредности било за потоње студије ШаФарикове, што се упознао с критичком методом класичке фиДедо VI. 16