Delo

Д Е Л 0 250 међу оним тесногрудим душицама, које со плаше сваког мпшјег шуштања.” Beh онда, кад су иницијативом К. Е. Еберта позванп писци прашки, чешке и немачке народности, на скуп који је држан 18. марта, да се часно и сложно обавежу за одбрану истине и слободе у духу примирљивости, клонећи се увредљивог и страсног изазивања, ШаФарик је изабран акламацијом за председника тога скупа. Као заступника Словенства позвао га ie 4. априла нови министар просвете Сомаругана конФеренцију о преустројству јавне наставе у Аустрији. ШаФарик је овде бранио права Словена и начела, која је овде заступао изложио је после у расправи : Myšlenky о provedem rovneho prava ceskeho i nemeckelio jazyka na školach ceskychu (Muzejnik 1848.). Међу тим развијао ce превратнн покрет необичном брзином. Рад ФранкФуртског парламента, долазак ФранкФуртске депутације у Праг, насиља, која су чинили Маџари Србима и Хрватима. и многи други иојави у вези с овима, узрујали су Чехе, који су у свему овоме гледали страховиту опасност, која прети уништењем аустријских Словена а особито Чеха, опкољених са свију страна непријатељским елементима. Тада се јави у неколицине племенитих људи мисао о <(скупу аустријских Словена”, како бн се ови, сматрани до сада као прост материјал, појавили као самостални и равноправни елеменат државни, ирокламацију ову потписала су двадесеторица гласовитих људи у народу чешком, као грофови Ј. М. Тун, Ј. Коловрат, Ф. Дејм. барони Хилтт ант и Вилани, витез Најберг, Ербен. Ханка, Палацки, Ригер, Томек и др. ШаФарик, који се као што смо напред споменули. бавио послом у Бечу, био је од Најберга о целом плану обавештен («Ви сте наша звезда водиља; што ћете нам ви више светлости дати, то ћемо ми поузданије радити”). 10. Maja опоменуо је Најберг ШаФарика и Палацког, да се без оклевања из Беча врате : „Бојимо се да се Вама неће изићи у Бечу с пристојном поштом на сусрет; свака увреда, која би била вама нанесена, била би увреда целога Словенства и могла би сада изазвати велику несрећу ; с тога, драги, похитајте к нама, да иримите доказе наше љубави и нашег поштовања.” И било je крајње време. 20. маја стигао је ШаФарик у Праг и ту је тек из новина дознао, да се царева породица пред нревратном струјом, која је заљуљала бечки ваздух, склонила из Беча у Инсбрук. Припреме за сло-