Delo

252 Д Е Л 0 Прагу у помоћ, те ириволе борце на барикадама, износећи им лажне погодбе Виндишгрецове, да од даље борбе одустану. Виндишгрец се врати у Праг, растера чланове словенског скупа, ко се не беше већ сам уклонио из побуњене вароши, да не пострада на правди Бога. Ну опет устанак прашки беше довољаи, да се царска влада покаже врло попустљива не само према Чесима, него и према осталим Словенима, да би њиховом помоћу савладала буне других народа у царевини. После савладаних револуција, облада страшно мртвило, јер народи беху очевидно сустали, згодна прилика за бечку владу, да сатре све слободе и права, која је у невољи дала народнма. ШаФарик, видећи, да не може користити своме народу на политичком пољу, повуче се с њега, и ода се са свим својим пословима у универсигетској библиотеци. Ну тежак посао, који је на њега навалио, од како је постао библиотекаром, много му је сметао у извршењу оних радова, које је за словенску науку предузео, и допринео је много оној болести, од које је доцније више година патио. Увиђајући, да му поред толиких послова у књижници није могућно испуњавати савесно дужност проФесора словенске Филологије, а с друго стране желећи, да Челаковског, проФесора слов. Филологије у Вратислави, поврати у домовину, даде оставку на ово звање. Тиме је стекао мало времена за остварење својих задатака. Још у лето 1849. г. почео је проучавати иравничка дела на словенским језицима, да прпкупи потребни материјал за правну терминологију, потребну за превод свију закона, који је имала израдити изабрана за ту сврху комисија под председништвом ШаФариковим. Год. 1850. изишла је у државној штампарији : «Juridisch-politiscke Terminologie ftlr die slavischen Sprachen Osterreichs. Deutsch bohmische Ausgabe c предговором од ШаФарика. Годину 1850. посветио је поглавито припремању «југословенских достопамјатности." Према најстаријим штампаним србуљама цртао је ШаФарик сво}еручно слова ћирилска, а није се устезао изучити и вештину типометричку и тражити од словоресца Берга опширну ноуку и упуства. У пролеће 1851. била су пред њиме нова слова, боља и лепша од свију досадашњих, и крајем године 1851. издао је (само у 105 примерака) Pamdtky đrevniho pisemnictvf Jihoslo-