Delo

ПАВЛЕ ЈОСИФ ШАФАРИК £53 vanuv” (ИзборЂ шгославлнских достопамлтностш), најстарије до тога времена још нештампане споменике наше старе световне књшкевности (као обе панонске легенде о Ћирилу и Методију, Живот Немањин од Стевана Првовенчаног и од светога Саве, угледе старих повеља, летописа итд.). Многобројни споменици, спремљени за даље свеске, находе се у његовој заоставштини. Сама грађа ових књижевних старина била је пуна поуке за језик, и беше је толико прибрано, да је научник таквога духа, каквога је био ШаФарик. морао доћи до тога, да је и дубље проникне и обради. Проучавање књижевних старина словенских морало је њега пре свега навести на главну и најважнију загонетку — на постанак словенскога писма. Тим су се питањем бавили још пре ШаФарика Добровски и Копитар, али због недостатка потребне за то грађе нису дошли до повољна ресултата. Много је светлости за расправљање тога питања могло придоћи управо из старина словенскога језика писаних кроз неколико стотина година међу јужним Словенима. Ова светлост очпшћена и пропуштена кроз научну студију, могаше једино снажним разлозима, црпеним из словенских књижевних старина, потнснути досадашња тврђења о постанку словенскога писма. Већ 22. марта 1849. претресао је ШаФарик у чешком ученОхМ друштву питање о глаголском писму, тврдећи, да је оно још у IX. столећу било распрострањено, и ако се о његову постанку не може за сада још ништа поуздано изнети; а год. 1852. издао је у Музејнику две расправе под насловом : ,,Pohled na prvovek hlaholskeho pisemnictvi I., II. У исти мах је цртао глаголско писмо, које се под његовим надзором после изрезало. и у Фебруару 1853. оштампана је збирка знаменитих глаголских споменика «Pamatky hlaholskeho pisemnictvi * У предговору износи на 60 страна савршену слпку о стеченом до тога доба знању о постанку и историји глаголице. ШаФарик заузима ту још оно гледиште, да је глаголица првога века у довол.но блиском додиру с ћирилицом, али да ову старином не превазнлазн и да треба њен постанак тражити негде у унутрашњости Југословенства. За писмо пак вели, да је по свој прилици уређено и удешено према ћирилици. Г. 1855. открита су у књи* жници капитуле прашке два глаголска одломка, који дадоше ШаФарпку нов повод за проучавање и нстраживање словен•ских старина. 0 њима је поднео исте године кратак а идуће