Delo

256 д е л о говој јединој нади, тројици његових синова. Последица овога душевног потреса показа се брзо. Beh 1856. г. опажала се на њему нека необпчна обазривост у службеним пословима, која је далеко заилазила иза међа његове савесности ; а чланови породице опажаху на њему необичну сету и тугу, немир и узрујаност. Кад му се син у зиму 1856-57. у Берлину тешко разболе, букне душевна његова болест с необичном жестином. Целога пролећа и лета кружиле су у његовој глави најстрашннје мисли ; 'гледао је, како му сина трују, уображавао је, да га чувају страже, да га терају из тамнице у тамницу, да над њиме изричу пресуду, видео је. где у изгнанству и невољи траје чемерне дане. Каткад тражио је утехе и савета код својих сродника и ближих пријатеља, који у тихој тузи гледаху оног велнког духа, некад непомичног као сгена, вођу својега народа, сада самом себи одузетог. У овом жалосном стању дође му и позив, да предстане полицији, а није му јављено, за што. Целоме Прагу беше познато у каквом се душевном растројству налази племенита душа ШаФарикова, и ((свезнајућа“ полиција у својој суровости заборавила је на дужну пристојност и обазривост. Да му саопшти високо одликовање руске владе орденом св. Ане, послужила се оваквим недостојним начином те је тиме погоршала стање болесниково. При крају лета попустила је ШаФарикова љута болетица, дух му се смири и он одмах с необичним одушевљењем настави прекинути ра.д. 26. октобра и 29. новембра 1857. читао je Beli у чешком ученом друштву другу расправу о постанку глаголице. Али се опажала нека неуглађеност у самоме стилу, чега у пређашњим радовима није никад било — рука вештакова беше малаксала и дух у својој светлости клонуо. Година 1858. протекла му је прилично мирно, ма да га је тиштала брига о будућности његових синова. Тешке је муке патио болешљиви ШаФарик 1859. г., кад су му од три сина двојица отишли на италијанско бојиште, и кад му о њиховој судбини у најтежим и најопаснијим данима по целе недеље ни најмањи глассви нису стизали. Кад су му се синови вратили и часна места у државној служби заузели, смири се душевно, али се поболе телесно, те је тражио поремећеном здрављу лека у купалу , и ту је опет радио, као да за њега и нема смрти.