Delo

НЕНИНО ЗЛАТО 423 — Закити се у петак — проговори он. — Даћу ти максуз.1) А знаш и питаћу те нешто. — Дођи. — А хоћеш ли ми казат ? — Шта ? — Па макар шта било, Она не одговори. — Хајко ! понови он. — Шта је ? — Ето ме онда баш из џамиЈе. А сад је вакат*) и да иђем. Довале.1 2 3) — Еј сахадиле.4) И оде преко башче. а Хајка остаде. Узе ону киту цвијећа, па је загледа. То је прва кита, што је од момка узела. А Ахмет је лијеп момак. — Бива у петак, прошапта она, па се вратн у кућу. Те ноћи је најслађе спавала. III. Дошао и петак. Тога дана обично се окупе неколико момака, све љепши од љепшега, па тако заједно нђу од врата до врага и ћосају5) с дјевојкама. Хајка је још сабахом устала, па се обукла што може љепше. Ни сама није знала зашто, ама је обузела некаква радост као никада У прсима јој нека, досад непозната, милпна, па да може полетјела би у небеса. Срце јој само пјева, па и нехотице отегну на сав глас ону лијепу пјесму : Двоје су се замилили млади, Омер момче Мејрима дпвојче У пролиће када цватп цвиће .. — А што си се ти разрахатлејисала ?e) упита Мсјра, а све се смјешка. 1) Нарочито. 2) Врцјеме. 3) и 4) Поздрави, као наше: с богом и с богом пошао. 5| Мјесто ашиковати у Мостару веле: ћосати. 6) Ризвеседила.