Delo

Д Е I 0 424 — Не знам, ’нако ме обузб рахатлук. — Пивај, шћерце, пивај док си дивојка ! — рече Мејра. Запамтићеш имшала1) ови вакат.2) И ја сам некад пивала, па сад богме не би за вас дуњах.3) Хајка се само осмјехну, па отрча на врата, те сакривена за канатом поче провиривати. Ту је била као на иглама, све се врти и окреће, а срце јој лупа, па као да ће јој пробити и груди и танку кошуљу на њима.... Најпошље куцну халка4) на вратима. Хајка се трже, па провири. Ахмет је био пред врагима и чекао. — Јеси ли ту ? — запита. — Јесам. — Нека си. Дина ми, једва сам дочеко петак. Све некако кб да су шејтани у мени, не могу да се саулишем5) и да сидим на једном мисту,... И он отегну вратом, па опљуцну далеко од себе. — Имо сам, видиш, да ти нешто кажем.... ама... незнам него сам баш дертли6),.. Свезо сам севдах, па ето... Не могу, Корана ми, брез тебе, и кад тебе не би било на дуњалуку ) не би жалио да и ја одем баш у џехенем,8) па Алах версун.9) Хајка се бијаше зацрвењела, па се чврсто прибила уз врата. Чинило јој се, да је он и кроз врата види, па се још више сакрила. — Хајко! викну он. Она не одговори. — Чујеш ли? — Шта ? — Знаш... проговори, рахмета ти бабина. . ама право... хоћеш ли ме ? Она се осмјехну. — Де, дина ти, реци ! Ј) Ако Бох' да. *Ј Вријеме, доПа. 3) Свијет. 4) Звечак. 5) Смирим. e) Ha муци. 7) Зем.Ђи. 8) Пакао. 9) Да бог да.