Delo

426 Д Е Л 0 — Није оно кућа него хрбина ! Она је од бендер1) година онака, па ће једном сама панут’. . Ти бива мислиш, што је он обуко ’нако рухо и што је млад и уђуз,* 2) да му не треба ништа више... Није то тако.. Доста се хоће у седмере гаће, казалн су стари.. А у њега је све селамет и колајлук.3) — Ама шта ћу му ја, брани се Хајка. — Није то, што ћеш му. И он је теби у оку — видим ја. Нисам ја мазлун ни тевећелија,4 *) па да не видим. А, дина мит волила бих да скочиш у Неретву, него да пођеш за њ. Хајка је шутила; у грлу је нешто стисло, па не може ни да дише, а камо ли да говори. — Чујеш — поче Мејра — ономадне ми рече хаџиница Диклићуша, бива како јој је говорио бег Хрње,*) да ће те искат’ у мене. Вели он, да неће другу него тебе... Ја знам да ј е он мало стар, ама је табијата6 7) добра, а и зенђил је кб мало који. Осим тога он је и удовац, а од удовца нико боље не милује... С тога сам ја и казала, ако дође, да га нећемо трезилити.’) Хајки ударише сузе на очи, а и Мејри се даде на жао, уе и она отрже плакати. — Знам ja — рече она опет — да је теби жао, што ћеш ме оставити, ама тако је то суђено. И мени је било жао, па сам опет обикла. Шућур Алаху, кад се око тебе отимају ; а како ли је онијем што их нико неће ни да види, а камо ли да бегенише. Хајка није могла ни ријечи проговорити. Она није могла ни помислити, да јој мајка неће Ахмета бегенисати него је мислила, да ће га још једва дочекати... А бег Хрње је удовац, а поред тога и стар, јер му је превалило педесет година. — Волим и у Неретву, него за њ — рече она у себи па устаде. *) давних. 2) лијеп. 3) лахкоћа. 4) сулуд. 6) У нас, у мостарских Мухамеданаца, има р!,ак о<1ичај, да кћср воли дати стару бегу, него ли неимућнијем (а било и вриједном) младићу. 6) нарав. 7) наружити, одбити, увриједити.