Delo

НЕНИНО ЗЛАТО 429 Она не одговори. — Кажи ми. Она и опет шути. — Е чујеш, сјутра ћу доћ’ с абабима,1) па ако хоћеш, а ти изиђи у башчу. И он отрча низ башчу, а она остаде једнако замиш.Бена VI. Освануло лијепо прол>етње јутро. Небо ведро и чисто> као огледало, па нигдје ни једнога облачка да видиш. Сунце се помолило од истока па као да се осмјејкује ; сјајни зраци његови пали на цвијеће, на коме се блиста чиста јутрења роса, као алем-камење. Птице још одавна прелијећу с дрвета на дрво несташно цвркућући, а потоци жуберкају и хите у крило Радобољи. Хајка уранила као никада до сад, па замишљено хода испод дрвећа. Цијелу ноћ није могла ока склонити, јер се борила сама са собом. А заиста је била у мучном положају. Ако остане с матером оде јој Ахмет, и онда јој остаје само бег Хрње ; а ако оде с Ахметом, онда ће се мајка наљутити, па је неће више никад ни ногледати. А Хајка добро зна своју мајку. И тако она хода но башчи, па ни сама не зна шта да ради. Три пута је оћерала једну шеву, што јој је више главе пјевала, а толике и толике цвјетове рашчупала је и изгазила. — Шта ћу ? — питала се сама — Ахмет ми и срце и душа, волила би с њиме у џехенему, него с другнјем у сред џенета..... Ама мајка,... Мајка не да, па ето то је... А што ?... Ни сама не зна... И бабо ми је био муФлиз, па је опет стекб и кућу и башчу Ту стаде, па и по четврти пут махну јаглуком на шеву, која бијаше опет долетјела. — Иш, несрећо ! Па онда опет настави разговор са собом. — А зар се не би мајка одљутила ?... Зар би могла окренути главу од свога дитета ?,.. Да је кабел,2) мати бн за дите Џ јарани. ž) могуће.