Delo

СВАДБА У СРЕЗУ БЕЛ011АДАНАЧК0М, У ОКРУГУ ППРОТСКО.М 449 Кад се гајдаш умори, девојке загрљене с момцпма ћућоре, кују се, док која несташпца не отиочне какву шалшву песму ге свата не дарне : Аој, доро, аој добро моје! Јутре чемо на дадеке путе, На дадеко у латинске земље, Да проспмо Латпнће девојће. Да женпмо Лазу младо дете. Латпнће су танке п впсоће, Оче Лазу шегу (шалу) да подбију, Да турпмо Грују „младо* дете. II ако је Груја „младоц дете, Нече мочи с Грујом шегу битп; Саг је ГруЈа дошал са печадбе. Печалово двадесет годпна, Спечалово клашље (сукно) н опанке ! Опанцп су вр’цом псплетенп! II за ногу врпцом привезанп! Да невоште (обо]ци) очп не помоле ! Тако се ређа шаљпва песма за шаљнвом. Таман прве престану а почпњу друге : Загледа се младо момче, Младо момче у девојче, Па јој плати да орати (говори) Она смпца па пзмпца, Па побеже гором делом (брдом), Па му отле шегу бпје : „Не бп кадро младо момче, „Мене младу дарувати." Наљути се младо момче, Па отиде на печалбу, Те донесе сп ше новце ! Да дарува младу мому. Малп нпшан десет пара ! А големп двајест пара! Илп : Лупа добош Шапцу, на ппјавцу (нпјацу) Ајде море, да ндемо горе; Горе кажу јевтине девојће ! Трпјест пара девет девојака! Ала су ми лпчне н прпличне ! Пустплс су „цинке“ до мешпнке (трбуха) Жлтп рапп, огорелн крацп. задпрнеког Дело VI 29