Delo

450 Д Е Л 0 Зажелн ее момче смакниклашња! НаЈДОше му мому бучоглавку! У дубоку ноћ гости се разилазе кућама, опраштајућп се с домаћином целивају леб и со, и остављају новац на сто за „светац“. Невесту и нрвог дана u овог јутра води свекрва на воду, а првог је дана п гајде прате. У путу кога год сретне, ма и најмање дете, целива у руку. А тако исто и на кладенцу свпма, па ма колнко их било, захвата невеста воду. Овај обпчај целивања у руку, п захватања воде трајао је до ускрса. а данас две недеље. Сутра дан настаје редован посао. Млада за огњиште, младожења — у дрва. Гости Родитељи невесгини иозову своје рођаке и пријатеље, па на 2—3 дана по свадби иду „на госте.“ Са свирачем и песмом крену се 15—20 на госте. Пријатељ их дочекује у дворишту, из пушака п једни и други пуnajv. Поздрављају се п љубе један другог у руке. (Исто тако кад се љубе у лице, не љубе уснама, но само се загрле п наслањају образ па образ). Кад уђу у кућу седају за постављену соФру, обреде се ракијом, (обично долазе пред вече те се баве 24. часа) после вечере се наставља опет весеље. II домаћпн ie позвао неколико евојих прпЈатеља, те се често не спава целе ноћи. Девојке — друшке невестпне — које су дошле на госте пзлазе на улицу те певају : . Синоч Велу однесоше. А изјутра абер прача: „Не тешкај се стара мане, Свекрва ми како мати. А свекар ми како башта. А девери како браћа: А јетрве миле снаје: А залпва ми мнла сеја У вече уз пратњу свирке „госјани'* враћају се кућама. После 2—3 дана младожењпн отац, нозове госте, — којих мора бар два бити више, но што му je пријатељ довео — те се крену а с њима и млада (младожења остаје) те иду пријатељу у госте. Исто се • тако и тамо госте u иеселе, девојке певају : Још се мајћи лажа чпни ! Још вој ћера под вршетом, Још вој пжа пометена, Још вој вода донешена!