Delo

НАЈИРИЈА ШШХСК& Н03Е1Д из варли/и са тисуку Будиних храмова. Како се велпчанствено издиже данас врх Хијезана над долинодг тјамаширском!... Још је појутарје. Тамо, где но се Камогава и зеленкаста Кацурагава, што долином теку, по готову једна уз другу припиЈају, пздпже *се плавичаста магла. За ведрпх дана, када се на Фпрмаменту златно и румено сунашце појављује пли кад с вечери еа својим огњевитим зрацима у море тоне, брежуљастп ланци и брда мењају боје, којима се ни броја нп имена не зна, а они виши редовп планлнски, с ону страну залива Осаке, пуштаЈу амо своју светлост, баш као кроз какав дивотни плавичасти вео. А нпз брежуљак, окружен прастарим дрветима, раздробљеним стенама п тамним шумама, простпре се на све стране силно море од кућа Микадове престонице, која ту стоји више од тисуће годпна. То је Кпјото — нрастаро класпчно огњпшге старога Јапана, варош са тисућу својих храмова и с најгпздавиЈпм девојкама својпм — но велпчини трећа варош у држави. На северним степеницама чувенога храма Нисхп Хон-гван-ји-а, тлавне цркве реторматора будистичке вероисповести. одмараше се некакав висок, дежмекаст човек, чија боја лица, зелена као маслпна, иреко сваке мере стајаше у лротивности с црним оделом. које на себи имађаше. Његовпм тесним чакширама беше као нека допуна један кратак капутпћ, на чцјим леђпма беху извезена голема бела пнсмена китајска иисмена, која се разликоваху од оне црне чохе, на којој' стајаху, баш као оно сребрне шаре што се разликују од мртвачкога црног покрова. Високе ципеле од сукна, са широким н равним ђоновима, н некаква широка направа од еламе, но без удубљења за главу, која га заштићаваше од сунца, а сад лежаше на стененнцама, покрај својега господара •све то допуњаваше његово сиромашно али карактеристично одело. Урођеницима је позната ова каста људи : то беше нСхин-Рики-Сха“, што значи: тркач или управ : и коњ и човек, који се сам упреже у