Delo

454 Д Е Л 0 овоје малене двоколпце, којпма згодннје прилнчп назив: колпца. У њима пма места само за једну једиту особу, коју тркач, за незнатну награду, у бесноме трку доводп на опредељено место. Колица стајаху у близинп својега господара. Подуже ]е ту седео „Схџн-Рикп-Сха“, наслоњен лактом на окрајак од каменога степена. Главу је придржавао шаком од оне псте руке, на коју се наслањаше, па је немо преда се гледао, баш као да је нештоважно пспптивао. Његове црне п накривљене очи беху као укочене is гледаху непрестанце у једну те псту тачку. Зацело је мозак његов занимала некаква тешка и мучна мпсао-. Ваздух је био млак, а јутарњи га поветарац освеживаше. Покрај бивскога језера, али впсоко изнад његове површнне, впЈуга се, посред хладовпте липове шуме, романтични пут, што води у Отсу. Ту, насред пространога п широког трга, впси големо свето звоно, звано „Ова“. Виспна му нпје бог зна како велпка, а држе га прости изукрштанп балвани. Велпчанствен је глас „Овпн“. Она нема својега клатна пзнутра, него јој се глас измамљује ударцпма греда, које с две стране хоризонтално поред ње впсе. Ударцп овп падаЈу на пспупчења, која су прп ливењу нарочито за то начињена на звону. — „Ова“ нева — вели народ, кад то звоно зазвонп, и тад Јапанац пада у прашину, па лице своје окреће оној страни, с Koje звук звона долазп. Али света „Ова“ не беше у стању да cboj'om песмом покрене на.. молитву „Схин-Рпкп-Сха“-а. Беше се, до душе, пренуо иза својпх сањарпја, иа CBOj’e врело чело> почео прптискати песнпцом. После тога је руку турио у џеп и из њега извукао некакву малу, лаковану кутију од дрвета, у којој беше дувана,. и једну китајску лулпцу, какву свп Јапанци уза се носе. У Јапану пуше п љј^ди и жене. После свакога нетог дима избацује се пепео из лулица па се ове поново свежпм дуваном пуне. Ревноснп пушачи врше ту процедуру скоро сваких пет минута, н то ударајући лулпцом о бамбусни судић, у који се пенео пстреса. Па како, дакле, сваки Јапанац нуши, то се по вас дуги дан, из свпх крајева вароши, слуша непрекидно ударање о тај судић, које се на далеко разлеже. Европљане то чпни нервознпма, нарочито у прво доба њихова борављења у Јапану. II пошто је „Схпн-Рикп-Сха“ у три маха уиотребио свој „Табакобон“ (справу за пушење), спопадоше га ноново његове ранпје црне мислп. Али га ненадно трже иза сна некаква тешка рука, која се бепт спустила на његово раме. Пред њим стајашо новисок, плећат човек, чије лице беше нспуњено озбнљним, по готову мрачним цртама. Имао је на себи бело одело, искићено злаћалп везом Рукави му беху широки и пругама проткани, те изгледаху као каква крила. „Ти ли си то, стриче Матсуне — ?“