Delo

СТАРА IIJIAHIIHA О I У геолошком се поглоду Стара Планина састоји из ових Формација :') 1. азојски терен, 2. аалеозојски шкриљци. 3. црвсни аешчар, 4. тријасни наборити кречњак (\Vrellenkalk), 5. јурски терен, 6. доња кретац^јска серија. Азојски терен састављају кристаласти шкриљци, који су распростртн, одмах ири уласку Балкана у нашу границу, око Прелесја, иа по Добром Јутру, Слапу. Сировишници, Каца Камену до под сам врх Копрена. Ту их пресеца црвени аешчар. који се протегнуо билом преко Три Чуке. Вражије Главе, Големе Чуке и Мицура, где се низ Бабин Зуб спушта до у долину Темштице. Од Миџура даље билом, ка Св. Николи, опет сусретамо кристаласте шкриљце, који се тамо спуштају све до Балта Бериловца. Тријасни кречњак се пружа од превоја више темачког манастира, иреко Лукање и Гостуме, па одатле на Вртибог. Браткову Сграну до на сам Дабншин Врх на Копрену. Друга партија пак опажа се у странп између Јеловичке и Росомачке Реке и око Понора, где су очито испољени и карактери крша. Jijpe има измсђу Росомаче и Ржане и по огранцима Старе Планнне између Велике Лукање и Копривштице и не Басари. Кретацејска се Формација сусрета иак у иодгорини која се непосредно опушта ка Нишави, од границе па све до Јаловик Извора на Тимоку. Од стена имамо у азојском терену: бинтит-гранита и диорита код Св. Ппколе, гранулита око Јање, аорфироидног гранита на ушћу Јањске Реке, риолита код Равног Бучпја и суфотита на Орловој Чуки, У палеозојским шкриљцима има највише аргиломиста, кварцита и аешчара. У тријасу су до сада констаговани ови фосили: G е r v i 1lia, Myoplioria, Naticella, R e t z i a, и A n a p 1 o pliora. Јуру састављају црвенп кречњацп са Фосилима: Tereb r а t u 1 а, R h у n c o n e 11 a, Acrosalenia, и разне врсте амонита, пектена, белемнита нтд. т) Геолошке податке црпем ua дела r. ЖујовиКа.