Delo

СТАРА НЛАНиНА G3 назовп нодмладак, нема ни из далека изглед обновљене или подмлађене шуме, него пре носн обележје закржљавжених и % изнемоглих шумарака, који само још могу да нослужо као брст козама. Местимице је та слнка прекинута обрађеним земљиштем, које се овуда, у опште, доста спорадично сусрета. Те се кулг туре састоје из жље искрчених1) њива, по каквом трапу или у којој долинн. На тим њивама, или боље м ивицама, јер ретко кад имају повеће дименсије, виђамо ражи. јечма, овса и кромпира, а у жупнијим доловима у подгорју (око Ржаие, Рсоваца, Лукање, Завоја и Балта Бернловца) има пшенице и кукуруза. Са свнм Другу Физиономију имају виши предалписки крајеви (од 1000 —1800 метара). Ту се појављују непрегледне шуме гигантских букава, помешаних, по негде, туробним зеленилом смрче н јеле. Те су шуме често прекинуте и испресецане бујним лнвадама, ио којима је трава по некад човеку до uojaca. У тим се крајевима огледа бујност на сваком кораку. Ту нема ни најмањег простора, на коме би се уочило мртвило или дремеж. II букве, које је бура оборила, и што су се стропоштале чак у поток, оденуте су од врха до дна разним маховпнама, лишајима, печуркама и папратима. Једном речју, овај је крај у највећем контрасту са нижим пределима, који су у близини људских станова Према овоме што је нзложено предалписки регион можемо поделитн на две зоне: на културну (нижу, од 500—1000 м.) н на гаумску (вишу, од 1000—1800 м.) Културну зону, илн формацију горе карактеризују шумарци или шибљаци, које саставља граб, леска, јасен, клен, јавор, буква, трн. брекиња, глог, дрен, дивља крушка, зова, а између тога зелене се бусени зановоти, скробута, дивље руже, курковине, купнне и калине, уз разне панрати, спорише, звонца, различке, јагоде, броћике, дпвизме, петопрснице, седмолисте, мечије шапе, чичкове, мајчине душице пт.д. Шумски појас нли букову формацију састављају букве, смрче, јеле. јаворови, макленови, брекиње, пве, брезе, испод l). Рекох „жл>е искрченнх“ јер се Старо-Планинац много не трудн, да удал.и камеље са њиве, која, 3f»or тога, често пута личи на какан мозајик. Камен станац, којн често штрчи ио тнм љннама, као стогови по покошеним ливадама, мимонлази оруКи, као год мрнар гребене (што вире из мора) кад међу љих западне. Те љиве немају скоро ннкада правилан оСлик, јер тп сел.аци никад не оСијају окрајке, него се задовол.авају само •онпм, што с воловнма могу да узору.