Delo

небибило“. Према другим сродницима закон ни у колико не ограничава вољу завештаочеву (§ 481). Међутим, као што на ведосмо, живот зна за врло мало случајева тестаментарног наслеђиваша, па и кад се деси такав случај, ретко бива, да се на наследство по завештању позивају таква лица, која не би били наследници, као чланови породице, независно од воље завештаочеве. Слобода завешташа дакле, и ако је по закону врло пространа, самим народним појмовима је врло ограничена. Према томе закони ред наследства, са гледишта наших прилика, има далеко већи значај од наслеђивања, по завештању, које се у животу јавља као изузетак од правила; с тога ми ћемо се на ово последње овде тек узгред обзирати, и то само у онолико, у колико оно не би било чисто фор малне природе. У законом реду наследства, чије ћемо главније црте овде изложити, у оба облика наше породице има једна народна особнна, коју је и Грађ. Законик усвојио, а то је да мушка деца искључују женску из наследства (§ 306), тако да се последња позивају на наследство тек онда, кад нема прве (§ 400). И у случају оваквог искључења, што бива и у задружној и у инокосној породици, женска деца имају право на издржавање и удомљење по народним обичајима (§ § 397 и 529 Грађнског Законика). Ове своје особине народ се и данас чврсто држи, и још се није чуо глас из народа, да се ово стање измени. Т1сти обичај живи п у неким српским покрајинама , које су под туђом владавнном, и ако позитивни закони у наследном праву не чине разлику између мушке и женске деце. Врло је поучан у овом погледу случај, који наводи један од велнких познавалаца народнога живота Вук Врчевић1 / за Боку Которску у Аустрији, који ћемо случај у кратко извести: зет који се беше привикао варошком животу. поручи своме шураку, да овај својој сестри, а његовој жени, изда део очинства „Кажи му, одговори шурак, одкад су почела браћа очинства. даватч удатим сестрама, док је мушке главе у кући ? Кажм му ако је он убезочио, и хоће да поставља нови закон у ста') Ргауо ргалтпско-пргауш НзГ 8р1је1. 1881, с. 139,—1491.