Delo

Г.НЛАВС 447 била малена, јер и птта су бедних тридесет хиљада динара нрема огромноме његовом садашњем имању ? Због тога се он и понашао према г-ђи Одбер са више попустљивости него правога уважења. и ако јој је то био дужан, јер је она била из бо.ље породице н бо.ље васпитана. Међу њима двојим нпје ни било другога каквог осећаља осим извеснога узајамног уважавања. без велике нежности н без икакве сентименталностп. Њих двоје су ишли кроз живот као поштенп ортаци, које је навика везивала једно за друго. и њихови погледи не премашаху хорпзонат , ограничен свакодневним животом. Срце у њихову животу није играло ннкакву улогу. Можда је у њнх тнњало више осећаја. но што су п помипгл.али. алп нм околности никада не дадоше прилику да их покажу. У главноме, они се добро слагаху у свачему, нарочито у прекомерноме обожавању и понашању своје једине кћери Клоднне. која је улазила у шаснаесту годину. Клодина је бпла слабачка, летта. бледа, почесто болесна, увек сањалица, склона меланхолијн, и то је зачуђавало ведру равнодушност њене мајке и самово.љну снагу н сјајно здрав.ље њенога оца. Марк би рекао : ..Ово дете нн у чему на мене не личиУ гГако је одиста и било. Он ју је међутим волео н то на свој начин; некако неспретно. помало је карајући и подсмевајућп јој се. као добра дога. која режи чак и кад се игра. Од тога се Клодина плашпла. * Ј Ова три че.љадета оличаваху доета тачно три ступња буржоаске постепености. Отац је био тип класичнога парвени-ја мајка. рођена у благостању. имала је више Финоће, а ћерка, одгајена у богаству . могаше постати аристократкиња. При помисли да сиротом детету прете патње и беда. Марк Одбер иобледи и први пут тада у својој страви, осети колнка је његова љубав. Срећом је Клодина имала наслеђених тридесет хи.љада динара дедовине, алије и то била ситница, да би могла живети, како је навикла, како беше право н како су њене потребе искале. Одбер је црпео нову снагу у својој њежности сажа.љењу према детету. јер га беше смрвио страховити низ.