Delo

БИЛАВС 449 телигенцију трошио за туђу корист. Понос му задрхта при тој помисли, али га он угушиваше здравим разумом и енергијом. „Главно је да оне живе, а за мене како било!...“ Несрећаје велики мајстор. који тго неки пут прекраја душе и од сирове материје гради неочекивана ремек дела. Зар није за тренут ока начинио од себична, самовољна и снажна човека, какав је био Марк Одбер, човека пуна херојства и оданости, готова да своју тиранску самовољу примени на жртву двема женама, које би дотле једва расејано пољубио у одређене сате, и које одједном иоче обожавати ? Он понављаше у себи влажних очију: „За њнх све, све што се хоће Г; II он се зачуди како мање пати, јер све беше свршено и никаква празна нада не могаше витпе ублажити страхоту његовога положаја. II 11ролазак Одберов кроз дугачке вестибиле Дитертрове <т>абрике изазва грдно узбуђење. Радници прекидоше посао , погледаху запренашћено за њим, шапутаху међу собом. — Шта то значи ? Шта ли има ту ? — Какога посла има он овде? Надзорник објасни: — Послови Јвегови не иду више како ваља. Не повероваше томе, конкуренти увек тако кажу једни за друге. Рад би опет настављен. Одбер је међутим ишао за шегртом који је показивао пут; ваљало му је напрегнути сву своју енергију, да се покаже уздигнуте главе и сигурна хода, да не савије леђа и обори очи, да се не начини понизан , мали и понижен. Он је мислио да му до краја ваља показати своју снагу, прво што је то приличило његовој храбрости; а друго зашто се надао, да нико још не зна његову пропаст. Чим уђе у Дитертров кабинет и његове се немирне очи сукобише с очима његова противника, те илузије нестаде. Д Дитертра беху очи мале, лукаве, неваљале, лице ружно и леДвло X \'411 29