Delo

450 Д Е Д 0 дено. Довољно је било погледати овога човека лисичијега ликат нервозних руку„ танких усана, које је непрестано развлачио некакав нерг.озни покрет. и одмах се могло видети, да у њега нема ни труни племенитости. „Н>ему се још обраћам и никоме више% помисли Марк Одбер. ^ исто доба се сети, да и нема више коме, и онда брзо у памети пређе разлоге, који га ту доведоше , понова израчуна користи, које овај непријатељ могаше извућн из његове помоћи. — Седите, г. Одбере, рече Дитертр. И окрећући свој покретни Фоте.љ према њему, не даде му ни да савлада своје узбућење, од кога му дрхтаху усне. него* га запита: — Чему имам да захвалим за част ваше посете? За неколико секунада наста ћутање, после Одбер узе говорити.... Он поче све излагати на дугачко. Помену и најстарије појединнсти, нопуштајући, онако несвесно, иотреби, коју осећају сви несрећни, да све о себи испричају , и оно што је нужно, и што је излишно. Ониса своју борбу, своје недаће. каза дифре својих дугова, нродени своју Фабрику и матернјал у њој. И онда закључи страсним тоном, који његовим речпма шозајмљиваше чудновату неку речитост: Сад је, ето, свему крај ! Ништа витпе не могу. Ви. г. Дитертре сутра више нећете имати конкурђнта у овоме крају, кућа Одбер и компанија престаће постојати. Њен стари шеФ још је снажан. вредан и млад човек, који хоће да рани своју жену и кћер. Пошто не може више да ради за свој рачун, радиће за туђ. Хоћете ли г. Дитертре, да то буде за ваш рачун? Дитертр се не помаче. Његов угашени поглед луташе. — Да радите за нас V поче он полако. А шта би сте ви мотли чинити за нас, г, Одбере? С>н бејаше тако леден, Ључан, да несрећник осети, како се срупти сва његова храброст. План који беше начинио и који му изгледаше сасвим прост, учини му се одједном тако неостварљив, да му се он и не усудн да га каже, него иоче муцати.