Delo

О Р ГУЉ А ш — 0$1оја У цркви се дешавадо нешто пеобичпо. Прнметно је то стари Магија, гонећи говеда пз поља; прпметнше радннци који се враћаху с ливаде; — али п Матија н раднпци засташе за тренутак, погледаше сиве зндове црквичине, послушаше како пеко свнра у пеобично време и одоше нутем, V село. Гомила жена враћаше се за њнма. Чувши још из далека свирање, погледаше се зачуђене: пред вратима п иа гробљу пусто, ннгде жнве душе, црква затворепа, а поред свега тога оргуља свира! Пре два дана умро је оргуљаш, а зна се, да ни у селу ни у варошицн преко реке, није било никога којн би умео да свпра. /Кене замишљене> уплашене мало, скупише се нред вратима. — Можда је он, јадник? — шану најодважнија. Слегоше раменима у знак сумње. Знале су да мртви иду само ноћу а у осталом оргуљаш — можда он и пред мрак устаје? Ко зна!... А он је први умро у њиховом селу! Побегле би можда, алп их је радозналост приковала за место; погледаху цркву, гуркаху се лактовима при сваком јачем акорду; колена су им по мало дрхтала; — али тако у гомили, а сем тога с грабуљама на раменима, нису се бојале вампира, на ма био баш ц оргуљаш! Сунце на заходу позлаћпваше црквени кров, преламаше се у малим окнима, због чега је изгледало да је светлост врло јака. Топло летње вече разлило се у наоколо. На старим лппама, око гробља, цвркутаху птпце, спремајући се да легну; неколико врабаца скакуташе још по крову. — За мало, па и те задоцнеле скптнице прнуше шумпо и нестаде нх у густу грању. Мало за тим чујаше се свађалачка врева, — спвп разбојннци черупаху се са својом мпрпом браћом. Један паде у траву, скочп, н, као непогодан за друштво, полетп на друго дрво да тражи уточпшта. Спгурно је то био главнп представнпк опозицпје, јер, кад њега пестаде, завлада мпр под зеленим сводом. Могаше се чутп само лепр-