Delo

224 д е л о је с времена на, време стез.ао прсге, да су му све зглавцн пуцали, и тако мрачно гледаше поиа, да је овај, ц нехотнце, окретао поглед на другу страну, а осим тога још је вндео опаљено лице, нокривено црном, запуштеном, давно не бријаном брадом, дугачак, танак врат и очи чудне, с великпм беоњачама као у Цигана, једпом речју гадну Физиономију нзгладнелог разбојника нли обешепога, коју да те Бог сачува да видиш ноћу! Обојнца су имали високе чпзме нобелеле од прашине; старијп се наслањаше на штап н с времена па време лупкаше њим ио трави. Најзад попа нзвадп махраму н изхркну се. — Хм... овај... свирате добр >, п ти, Петре, и ти, момче... чак и сувпше добро за нашу сељачку црквицу. Алп видите.. двојица ми не требају... неко мора да уступи. а дошли сте заједно. Обојица тражите место... онда не знам... шта да учнним! Оргуљаши не дисаху. Старијн затвори очн, стајаше као кривац који очекује пресуду; знао је да младић свнра далеко боље, а и нон га је одмах љубазније погледао. Сумње нема говораше попа — сваки од вас заслужује боље месго; плата је скромпа шесет рубаља годпшње, две бечке1) жнта, иарче њиве за кромппр и две леје за поврће; пред кућом има неколико јабука н две кошнице, — то је све! за невољу може да се живи. Јесте ли жењенн? — Ја ннсам — рече младнћ брзо — сам сам, додаде знајући да то пнкад ие шкодн у служби. Петар нромрмори нешго. Бојао се да призна, да има жену и четворо деце! А зло је учинио! Лер нопа не чујући одговора, помисли да је горе по што је баш било. Не поновн питање, али је бпо уверен да нма и жену н децу, шесторо најмање! а свп су раснуштени као днвље мачке, пеће се по крововима, по огради, улазнће у башту, чак нн пчелама нп птицама неће датп мнра! Као да он не зпа те обешењаке! То су Филнстнмцп, с којпма чак нп Самсон не би могао да пзађе на крај! У парохијској кући има само један син црквењаков, па је п с њпм тешко пзпћп на крај! Воће поједе док је још зелено, потеже се камењем на кошнице, вечито војује с пспма и мачком, а на службп у цркви пљује кроз зубе попу на чпзме, бајаги нехотнце! Шесторо деце. — Био је снгуран да их је толпко — то је горе од скакаваца ! Кантар знатно одскочи на страну младога самца. - Договорите се међу собом... — Хе, не! — прекпдоше ге у један мах — боље нека господпп попа сам пзбере. Ја се разумем мало у воћарству, — додаде млађп, не знајућп да погађа у најслабпју страну поппну. ’) бечка је мера од 1000 кг. пр.