Delo

44*2 Д Е Л О службеног натрнотпз.дт (Клеветпииџма Русаје, Бородинска, годпшњиПјО). 1833 на врхунцу је части и одлпковања, алп његов понос страда, п он је врло несрећан. Александар Пушкин великп песник рускога народа п изабрана душа — камерхер у двору, на кога старији у рангу презрнво гледају! ГГоред тога, трошкови у кући велики, дуговп се нагомилалп, лнст Савременик којн издаје нема претплатника, парннце на врат\\ II пзнад свега тога, оштрим епигра.мима и заједљивим речима натоварн себи на врат мржњу мпнистра просвете грофа Уварова п неколико људи од велнког утицаја. Једна одвратна великоварошка сплетка , коју су водили грофови Бенкендорф и Уваров са от.меннм друштвом петроградским, стала је главе песнпкове. ЈБегова лакомислена жена допустила је себи извесне слободе у понашању са францускпм емигрантом бароном Жоржем Дантесом. И Пушкпну стадоше систематски троватн живот: посведневно су долазила писма без потписа. на његов рачун правиле су се досетке, пред његовнм очима смејалн се, п он најзад изафе на двобој са Дантесом. 27 јануара, на Црној Речнци, Пушкнну метак пробп трбух, п у највећим мукама издахну 29 јануара. Овет је у масама долазио да видп великог песнпка, универзптетска омладнна иа рукама му је носпла мртвачкп сандук до цркве, »Бермонтов нспева ону днвну п болну песму Па смјуг ГЈушкгшову. Сахрањен је тајно, ноћу, у пратњи жандарма. ..Пнсатп о Пушкину значи ппсатн о целој руској књпжевностн*‘, рекао је Бјељннскп, а то је оно што је најмање могуће у уском оквиру једног прпгодног чланка. Алп уз благонаклоност нашпх читалаца, пошто је Пушкинов књижевни значај тако впдан, одрефен п позитиван , може се назначити у неколнко крупнијих погеза. ћао ђаку француских учитеља, п прожетом лаком франц\'Ском поезнјом прошлога века, поезијом Берниа, Пресеа. 1ПаI рекура. ЈГарнпа, остао му је огуда у лицејским сти-