Delo

444 Д Е Л О Бајрон15, п кад се појавила прва глава Оњегина, сви су у њој видели почетак велике бајронске поеме. рускога Чајлд-Херолда. Срећом, његов снажни дух и нравп, самониклн песничкп таленат спасли су га од тога. Он је био створен за велнког песничког мајстора, н то песничко шегртовање бунило је и његов понос и кочнло његов развитак. У Мнхаиловском је почео читатп великог Шекспира, најбогатије врело праве н вечите поезије. Шексппр га је занео н оппо! У једном писму од 1825 узвнкује: „Какав је Шексппр ! Не могу да дођем к себп ! 1л'ако је трагнчнп Бајрон сув пред њнме ! Бајрон који Је схватпо само један карактер, тај Бајрон поделио је својим јунаци.ма ову нли ону цргу свога карактера... Ја осећам да се моја душа потпуно развила, ја могу стваратпС Шекспирова генијална простота утрла му је пут ка зблнжењу с народним духом, с народном псторијом, умотворннама , мишљењима, одатле му је дошла уметничка објективност према људскпм страстнма п радњама, способност да схватн н представи најразлнчитије људеи најудаљеније догађаје, и прост, трезвен језик. Шекспнр, који је црпао своје предмете из свнју пзвора. пз старих историја, мутннх легенди, нз збпрака новела, из народнпх предања, учврстио је Пушкнна на заиочетој стазп, п омогућио да ностане велики национални песнпк , у добром смислу речи. До Пушкина је Бапад, културнн и духовнп Бапад, знао Руспју као страшну, полуварварску, азнјску земљу , знао је ио галантеријама Катарине 11, по војнама Кутузова н Суварова, по козацима и по географским картама. Пушкцн је првп великп песник којн проглашава способност рускога народа за цпвплнзацпЈу и вншп духовнп живот, њпме Руспја снојом књнжевношћу ступа л' коло западних народа, и прплаже своју не малу лепту у општу рпзницу. То ннсу бледе коппје п невешта повођења за туфнм узорима . то је чиста . дубока, права појезнја, са онпм тајанственнм чарима које осећају п казују само пзабране душе: ту васкршава савршено пов спет који нико нпје ни слутио. ту је руска природа. јјускп жпвот, руски обичајн, руске душе, рускп тнпови. похватане оне битне ц|)те игто чине обележје целога једиог засебног п дотле незнаног света. Слпка ли родну се-