Delo
ЛЛККСАНДА1* ПУШКИН 445 верну природу нлн страховнто велнчанство снежног Кавказа, шумљење јужнога нора пли дворове кримскнх канова, виле п русалке старих бајака или свпрепе владаре п бујну властелу пз мрачннх доба, полудивл>е ]1,нгане пли модерна човека с његовнм духовннм грозницама, руско село с ниским колибама и велике варошп с хучним оргијама, прошлост или садашњост, код њега је стална драгоцена особина правога уметника: да се уживи у свој предмет , да га престави у оним особеннм цртама које пзмпчу обичним људнма. Он је ударио чврст темељ руској књижевности, основао праву, уметннчку поезију, створио песнички језик. еЂермонтов непосредно изилазн из Пушкина; нз Прииоведака Бјељкина изнлазе Тургењев и Писемски; нз .1етоииса се.га Горохина — ПГчедрин; нз Села, Зимњег иута , Бајке о рибигџс и рибару сви народњаци, Некрасов, Глеб Успенски. И Гогољ, и Тургењев, и Достојевски, нису пропуштали прилнку да се са чашћу и с поносом не назову његови ученпци; читаоцп Дела имају прилика да чптају књпжевне нсповестп Гончарова, где велики писац каже: „Пушкин је био наш учитељ , и ја сам гако рећи васпитан његовом поезијом/4 Оњегин је клица рускога романа којн је данас свет освојно; Оњегнн јеродоначелник, како Руси кажу, не само Печорпна у Јунак-/ нагиих дана но и Лаврецкога у ПлемиЛском Гнезду и Болконскога у Рату и Миру. ГГушкин нас Србе нарочпто пнтересује превођењем наших народних песама, његовим Песмама Заиадннх Словена (1832 до 1833); историја те збирке доста је заннмљива. — Крајем 1822 изашла је у Паризу књига: ћа Сг и х 1 а ои сћо1х (1е РоевЈев Шугјцие«, гесиеЈШз сГапз 1а Па1таће, 1а Во»те,. 1а СгоШе е4 Г Негхе^чтпе.*) Непознати издавач писао је у тој књизи да сабирајући песме полуднвљег племена, није ни мислио да 1IX изда, али како је оназио да се публика почнње интересовати страним књижевним производпма, особито оннма који се удаљују од класичних узора , он је, по савету прнјатеља, превео неке од тих песама. Поред самих песама , биле су и> *) Гусле, или избор илирских песама, скуп.гених у Далмацији, Босни. Хрватској и Херцеговини.