Delo

446 Д Е Л 0 блографије аутора, књижевна и морална критика. И Гусле начиннше узбуну: са дивљењем поче се о њима говорити но цолој Европи, један Немац написа опширну и врло учену дизертацију, иекп његовн сународници узеше да проучавају метрикг овпх плирских несама, Мицкијевић који је знао српску народну поезију није ни посумњао у њихову оригпналност, Чеси их преводе, Пзчикин их преводи — док је све то само једна велика мистификација ! Мпстифпкатор је бно ирослављени књижевник француски Проспер Мериме, и узрок је мистификацији у самој његовој природп. Он је био скептик, пун хладног презирања према људима, ироннчан песпмпст којп се волео подсмевати људским илузијама, којн је сматрао за елегантну забаву смејати се с озбиљним лпцем, и зато волео мистификације. У Хроници владе Карла IX има пуно таквих места, а у Позоришту Јхларе Газу.1 пзмишљена је и та шпанска глумица и сви врло заннмљиви комади њени. Гусле су мпстификација која је најбоље прошлан у чијем је успеху нронични Мериме највише уживао. *) Пушкин је доцније хтео да се изближе уиозна са постанком Гусала, и но његовој же.Ђи С. А. Собол>евски пише о томе самоме Меримеу, с којим је био нешто мало познат. Мериме му је одговорио из Нариза 18 јануара 1835, и то у главном ово: Гусле је наппсао из два разлога. Прво, хтео је да исмеје локалну боју која је тада улазила у моду. Друго, он је са једним иријатељем, 1821, иравио план за пут но Италији. Леднога дана седели су у соби, и правили маршруту на карти. Пошто су дошли у Млетке, — разуме се на карти — сретали су саме Енглезе и Немце, и Мериме нредложи да иду у Трст. а затим у Дубровник. Иут је био готов , али како нису имали новаца, то он намисли да из главе састави путонис, да га прода књилсару издавачу, а добијени новац да уиотребе на нраво нутовање на коме би видели колике су ногрешке биле у књизи. И Мериме тада наи1>е на збирке наших народних песама , нарочито тал«*јанског абата Фортиса. Ту јесен ироведе на селу, и рано из јутра, нре но што би даме дошле у гостинску ообу, Мериме је наиисао славне „илирске баладе.и За локалну боју служила му је једна брошира некога Француског конзула у Бањалуци, у којој је врЈо погрдно нисано о Босанцима. „Местимично, каже Мсриме, он употребљује илирске речи, да би се похвалио својим знањем (а у самој ствари, он их можда није знао ни мало боље од мене)м. Затим је ирочитао главу „о одел/ Морлака1* из <1»ортисових Пугивања ао Далмацији, и нашао текст и нревод песме о Хасанагиници. С текста му је иреволио један пријлтељ који је знао руски, и који је изговарао српску иесму на талијански начии. Нодије, које је Хасанагиницу иревео из Фортиса, сумњичио је Мериме да га Је иокрао. К’ако је сам Подије разумео песму, види се из ночетка. ЈПта се бјели у хори (ц ^огјо деленојл Фортис је нревео: С ћ е т а 1 ћ1апсће#§1а п е 1 у е г (1 е И о 8 е о, а код Нодија је гора зелена \чпч1е, Возсо, — равница која се зелени. — На крају иисма Мериме се извшнава Пушкнну. Надам се да 1.е читаоци опростити због толиког задржаваља на Гуслама; предм* т је ио нас Србе и историју наше народне поезије ирло занимљив, и ја мислим да га у скоро разрадим.