Delo

АЛЕКСЛНДЛР ПУ1НК1Ш 447 Од шеснаест иесама у Пушкина нз Меримеа су : Виђење краљево, Јсенко МарнавиК, Витка у Великој Зеници . Теодор и Јелена, Влах у Млецима, коју је Мицкијевић превео и дотерао. Хајдук ХризиИ. Погребна иесма Јакинта МаглановиКа, Марко ЈакубовиК. Краљеви/Г Јаниш; (само први део н то пзмењен) две еу (Славуј п Сестре и браКа коју Пушкнн назива ..прекрасном песмом“ — узете су пз Вука Караџића); доста слабе Песмч о Црном Ђорђу и Војвода Милош морале су постати за време Пушкннова бавл>ења V Бесарабијн, Кпшењеву н Хотину. између 1820 и 1824, где је бпло седиште српске емпграције' после 1813. X збирци се још налазе Бонаиарта и. Црногорци, Вукодлак п Воњ. У ха])тијама његовим нађен је леп почетак превода народне Песме о илеменитој Хасанашници. V; Нигде поезија није имала већп значај по код Словена : њоме су онп испољавали и доказивали своје право нп живот и на месго међу културним народима. И оно што чини понос п славу рускога народа то нису победе на Березпнп п Лајпцигу, на Шппци и Плевни. брзометна артиљернја, гомиле људскога меса н попаљена села, и свн онп ужаси које рат за собом вуче, него она чиста и велпка победа коју је руска књижевност у целом свету себи задобнла. Она сјајна плејада — Гогољ, Достојевски , Тургењев , Пончаров , Толстој — која је осветлила мрак духовне сиротпње словенске. у књшкевном космосу одвојила се од онога малога сунца што се зове Пушкин. Данас славе успомену његову, п свечаност иде са оним лепим складом у поштовању према генију, када умукну класне н нацпоналне мржње, п срца свију људи бију једним откуцајем. И ако ишта кварн општу хармонију то је можда гласан смех на оном свету великог п несреКног пе сника. коме се кудрава коса тресе од смеја гледајућн Венкен*)*) Ту еу тада били : војводе Јаков Ненадовић, ноп-Лука ЛаааревиК. Чолак-Анта СимеоновиК, Антоније П.ЂакиК, ЈеФрем НенадовиК, Младен Миловановиј), Циндар Јанко ПоповиК, тобџибаша Тома МилиновиК, каиетан Петар Чардаклвја, Чучук-Стана. Вождов еекретар ЈаннКије ЂуриК, и многи други.