Delo

Малиша абпља оде а доктор скрете разговор на друге гтварп, рекавппг да је Малшпа добар човек, али је нонекад тврдоглав. Седели су подуже и разговарали. Пернћ се диже п оде, Добросав гакође. Он поручи још чашу пива п погледа на сахат, па у Милана. Охо! — рече—ја имам један важан посао! Али, могу попптн још чашу пива. II кад пспн он позва келнера те плати и своје н Миланово пиће, затражн шнњел н каиу, на иошто се обуче ману руком свима. — Здраво, господо. — II ја ћу с тобом — рече Милан. — Хајде... Гнег је сипао као пз рукава штје давао ока отворнти, а они лагано пртшие стазу. Шта да кажем ја? — пита Мплан. — Нгпита. <Ја ћу говоритп. Ти само нрнстагш. Бнло је тачно 7 сахата кад су стигли у министарство. Момак нм поможе свући горње одело и одмах оде да нх прнјави г. мпнистру. За мало па се вратп п, оставивпш врата отворена, учтпво рече: Изволте, господо. Г. министар их дочека стојећи достојанствено али ииак пријатно. Насмену се прпјатељски кад му Сретен нредстави Мнлана п понудп пх да седну, па их чак п дуваном послужи. Господнна нисам лично познавао — рече г. министар — алп сам у сласт читао многу његову ствар. Зато сам нешто н мпслио: грехота да гако даровит н млад човек проведе узалудно своје лепе дане у којекаквим редакцијама, иа сам бпо слободан замолити вас да му створите могућности за егзистенцију. Ла врло радо иомажем младе, даровпте л^уде. Да је среће да смо у могућностп, .ја бих знао шта бих радно. Овако колико се може... Хвала вам, г. министре, па прпјатељству и доброј вољи рече Сретен. — Ја сам своме пријатељу већ све објаснпо. Казао сам му све пгго је требало п позвао сам га да му ви то потврдите. Он је прпстао на све погодбе, у редакцији ће раднтп свесрдно. Ја мнслнм да ће г. миннстар бптп с њим потпуно задовољан.