Delo

А знате шта се све писало у новосадскнм листовима по нрестанку Работника? — Читао сам. — Ето внднте. ГТа шта да се радн ту сад? Како човек да разбије те клевете? — Ја ту не бих никога нп разуверавао. Е, видите, нп то не иде! Мора се и том стазом поћи, Зато је влада и кренула Прозорје. Њему је дужност да обавести необавештен свет о свему. Њему је дужност да брани п данашње стање и поредак у земљи! Молим вас, свет мора битн на чисто. У земљп овој влада кнез. Он има своју владу и своје властп, које владају у име његово н раде оно што ће господару п народу од користи бити. Како сад да назовемо те људе којп нападају све то? Јесу ли то пријатељи владаочеви? Ннсу; јер да су његовп прпјатељи, не бп му загорчавали часове живота п сметали да ради онако како ће народу од користи бити. Јесу ли прпјатељп народнн? Нису ни то. Куд могу бпти нријателш народни кад нису пријателдг владаочевп? То, видите господине, мора да се види из сваког редића, из сваке речп у Прозорју! — Разумем. — То је начелно гледпште и на њему, на тој основи, биће све што се буде у Прозорју написало. За друге, ситније, етвари разговараћемо. Ви ћете, као што мало час рекох, свако јутро долазити к мени у 8 сахата и ја ћу вам давати тачне ппструкције и обавештења о свему. Ја ћу наредитн момку да вас одмах пусти кад дођете. — Хвала, г. министре! — Сутра ћу господару поднетп указ којим вас поставља за ипсара мога миннстарства с нлатом од 400 талира — јесте ли задовољни? Ја сам вам до гроба захвалан, г. министре! — рече Милан готово пренеражен. Посао ће вам бпти да радпте у редакцијп Прозррја, другог посла немате. Ако се на томе послу покажете, награда вам не гине! У осталом ја не сумњам у вашу спрему п добру вол>у кад вас је г. доктор препоручио. Нзволте дакле сутра у 8 сахата доћи иа службу — рече министар и устаде. То беше знак да и они устану што и учппише. Поздравише се с министром и нзиђоше. Момак им поможе да обуку горње хал.ипе н они изиђоше на улицу.