Delo

378 Д Е Л 0 —- Несрећа, па то вам је! — Да; али је још и то, што данас нема ничега. Све некакви нови изналасци, ти ваши атеизми, хипнотизми, социјализми. Нема ничега у младежи, ето то је!... XVI Под утиском ове катастрофе Полањецки беше сасвим заборавно на обећање дато Основском, да ће му ппсати: како је Завнловски поднео вест о уништењу његовпх нада и одласку госпођице Кастели. Кад је Основски дознао пз новина о оном што се догодило, окупи пз дана у дан питати депешама о стању болесннкову, и даде се у грдну бригу због тога. По штампи п у јавности кружили су гласовн све супротнији једни од другога. Неке су новине писале како је стање без икакве наде, друге опет да је на путу брзога оздрављења. Дуго ми Полањецки нпје нпгде могао казати ничега поузданога, и тек после две недеље посла денешу, да се болесник престао колебати између живота и смрти и да лекари јамче да ће скоро оздравити. Основски одговори дугим писмом у којима је јављао разнолике новости из Остенда. Нека вам сам Бог плати за ту лепу вест. Је ли дакле сад минула свака опасност. Не умем вам казати колнки ми се терет скинуо с душе и мешт и жени. Кажи Игњату, да смо, не само ја, него и моја жена, примили са сузама у очима вест о његову оздрављењу. Она сад не говори ни о ком другом, него о њему. Ах, господине, какве су то само женске душе. Књигу читаву да напишем о том. Али Анета моја просто је изузетак, и вероваћете, да је поред свега занрепашћења, туге и симпатија, Пгњат још већи ностао у њеним очима самим тим поступком. Њима је понајчешће стало до романтичности, и то толико, да је н у Коповски Анета, која има сву дубину његове глупости, сад види аутора те несреће, нечега демонскога. Али пре свега, хвала Богу за оздрављење Пгњатово! Нека живи на славу нашега друштва, и дао Бог да нађе душу према себи. Из ваше депеше видим да је под окриљем госпођице Јелене. Нека јој Бог да свако добро за тако добро срце. Истина она нема ни-