Delo

52 Д Е Л 0 свих својих птпца, најмање је волио паунове, због онако ружног гласа. Али се зато упознао и са њезиним слугом и са слушкињом. Помагао им је, да јевтиније купе јаја, сир, млијеко; водио их је у своју башту, брао им је цвијећа и наговарао их да ником другом не даду, него да носе право кући. Само два пута набрао им је лепих ружа и замолио их да понесу госпоји; иначе с њима ништа о њој проговорио није. Бојао се зар, да и од њих не чује штогод, што би га одбило од ње. Најпошље је нашао начин, да се унозна и са самим Милером. Једног дана затекао је овога, где је застао пред његовпм ненцерима и слушао како, иза густпх мушебака, пјевају канарице. Хефиз-ефендија није се дуго премишљао, него му одмах прнступн и позва га у кућу, да му покаже своје миљенице. Учтиви ШваОо, пзненађен позивом, није знао нитн могао одбити, те обојица уљегоше у кућу. — Која ти се чини да најливше пива? — запита Хафизефендија, водећи Милера од кафеза до кафеза. — Која? Милер, осмјехнувши се, указа прстом на један кафез. — Е, ефендум, ту ћеш примит’ од мене к’о пешкеш, дочека ефендија весело. — Понеси је па нек ти пивајутром и вечером. — Ооо, — узвикну задивљени Милер. — Моја коспоја буде се радовала сато... — Хехе, нек се госпоја радује, — прихвати ефендијд живље. — Нек је она и храни... На пенџер нек метне, међу цвиће, и нека храни... То ће битп липо... Па, узевши Милера за руку, поче га водити кроз кућу и показивати му све што има. Поведе га и у башту и поче га китити леандерима и ђурђицима, необично уживајући у томе, што је Швабо готово на сваком кораку узвикивао О-о-о и правио се зачуђенији него лп је. Показавши му све, најпошље га одведеп до хата и, са поносом некпм готово као мати кад показује дијете, указа му га. — \\гШ1с1ег8сћоп! — узвикну Милер истннскп зачуђен п нлесну рукама. — То... то најлепша!... — Ово и јес’ липо, — дочека Хафиз-ефенднја, пристунајућн хату и милујући га но гриви. — Ово нико нема него ја... — А то скуио? — запита Милер отегнуто. — Скупо? — Богме скупо, — потврди ефендија. — А не продала то?