Delo

344 Д Е Л 0 зна за туђ, особито не. за француски, утецај, па нпак је извор из којег полунесвесно црпе све своје главне иринципе — ако се може тако назвати она бујица чудњачких тежња и неспреманих излива мисли — француски —: Русо. Али, Штурм и Дранг је пролазан, и како је био последица културних и политичких прилика у Немачкој с кореном у седмогодишњем рату, умало да се и сам не може прозвати седмогодишњим књпжевним ратом, јер много дуже није трајала та дивља трка за превратом уосталом више у самом животу него у књпжевности. Иако је у многом погледу наследно тежње Штурма и Дранга, ипак је сасвим друге врсте нокрет романтички, што се, ван свега осталог, види већ пе само по трајању него и по утецају. Тај покрет, чији утецај обухвата скоро сто годипа (можда је недавна с Ибзеном легао у гроб последњи знаменптн књижевник, који гаје још непосредно осетпо), а чија сс снага најбоље огледа на факту, да васкрсава већ сад у наше дане под видом симболизма и неоромантизма после кратке владе натурализма, захватио је из Немачке све европске народе. За нас је овај иеријод немачке књижевности утолико важнији и занпмљивији, што под његовим утецајем стоје и почеци српске новије књижевностн и белетристпке у 19. веку, а дух се његов' потпомогнут културним приликама у нас и освежен омладинскпм покретом, осећа још и данас међу нама. Бесумње највећу корист, која нам је поникла из немачке романтике, а поглавито из њене идеје о светској књижевности, што ју је заједно с Гетеом тако нежно обгрлила била, треба тражити у приликама, које је она припремила за откриће и неговање народне ноезије, чему су онда Вук, Копитар и Ј. Грим створили реалне основе и стекли позитивне успехе. Самој немачкој култури оставила је романтика трајне тековине, међу осталима германнстику и ослободилачки дух у критици, почињући истицати индивидуалност а не судећи о вредности дела по утврђеним законнма. Поникао у доба највеће немачке политичке потиштеностн, у доба кад су државе Рајнбунда признавале себе француским вазалима, кад је Немачка морала уступати леву обалу Рајне, док најзад августа 1806. немачка царска круца није пала у прашину, овај једини већи чисто немачки покрет по своме пореклу одликује се пре свега нацијоналношћу. Сви главни покретачи Немци су од главе до пете. Вилхелм Шлегл честнта